ŠTA SVE STOJI U PISMU KOJE JE CVIJANOVIĆEVA UPUTILA UN: Vanredna sednica Saveta bezbednosti

Rusi su zahtev prosledili Malti, koja predsedava SB UN u aprilu i onda je sve stavljeno na dnevni red.

U pismu Cvijanovićeva optužuje Kristijana Šmita, kojeg institucije Republike Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, tvrdeći da krši domaće zakone, traži opoziv ambasadora BiH pri UN, Zlatka Lagumdžije, i tvrdi da se spoljna politika države vodi bez usaglašenosti Predsedništva BiH.

Napadi na Šmita

Cvijanovićeva piše da “značaj Dejtonskog sporazuma seže dalje od okončanja razornog troipogodišnjeg građanskog rata u regiji” i da on “razgraničava jasnu podelu nadležnosti između različitih nivoa vlasti i identifikuje nadležnosti institucija BiH u samo šest oblasti: spoljna politika, spoljnotrgovinska politika, carinska politika, finansiranje institucija i vanjskih obaveza BiH, te politike vezane za vize, azil i migracije”.

– Međutim, dejtonska ustavna struktura je gotovo od svog nastanka bila suočena sa značajnim devijacijama, prvenstveno pod uticajem stranih faktora i određenih političkih subjekata u BiH. To je dovelo do neodrživog zakonodavstva usmerenog na transformaciju BiH u centralizovanu i građansku državu, trend koji je poslednjih godina sve izraženiji – piše Cvijanovićeva u svom pismu.

Cvijanovićeva u pismu optužuje Šmita, poručujući da je nelegalno postavljen i da krši domaće zakone.

– Prema Aneksu 10, imenovanje visokog predstavnika zahteva proveru putem odgovarajuće rezolucije SB UN. Međutim, osoba koja trenutno očito lažno tvrdi da ima ulogu visokog predstavnika za BiH nije dobila takvu verifikaciju od SB UN – stoji u pismu.

Cvijanovićeva u pismu dodaje da je “ovaj neizabrani i nelegitimni pojedinac otišao toliko daleko da je svako protivljenje njihovoj volji kroz intervencije u krivičnom zakonodavstvu označio kao krivično delo” i da to “ne samo da narušava vladavinu prava, već preti i podrivanje demokratskih institucija i izabranih predstavnika BiH, nastojeći ih potpuno podrediti samovoljnoj volji ovog pojedinca”.

Cvijanovićeva piše i da se zbog statusa i rada Ustavnog suda BiH “dejtonski ustavni okvir suočava sa značajnim izazovima” i da je Sud “sve više delovao kao ‘produžena ruka’ ili oruđe pod uticajem Šmita i onih koji lažno tvrde da imaju vlast”.

Cvijanovićeva tvrdi i da se “postojeći ‘glasački mehanizam’ u Ustavnom sudu, koji čine bošnjačke i međunarodne sudije, godinama koristio za preoblikovanje ustavne strukture BiH, potkopavajući pozicije i nadležnosti entiteta, posebno Republike Srpske”.

Cvijanovićeva traži opoziv Lagumdžije

– Radnje “neizabranog, nezakonitog i nelegitimnog” Šmita i delovanja Ustavnog suda sa troje stranih sudija “koji prvenstveno služe održavanju ‘protektorata’ i politike sile” – ne samo da opstruiraju put BiH ka evropskim integracijama, već i potkopavaju njene prerogative kao države članice UN – navodi Cvijanovićeva.

Cvijanovićeva traži opoziv BiH ambasadora pri UN, Zlatka Lagumdžije, zbog pomoći u izradi i predstavljanju rezolucije o Srebrenici i tvrdi da se spoljna politika vodi bez usaglašenosti Predsedništva BiH.

Cvijanovićeva piše da Predsedništvo BiH nije razmatralo Nacrt rezolucije o Srebrenici, njegovu izradu, niti davanje na usvajanje.

Uprkos tome što su Nemačka i Ruanda nominalno sponzorisale rezoluciju o Srebrenici, uz podršku nekoliko zemalja, delovanje Stalne misije BiH pri UN na izradi rezolucije, predstavljanju njenog sadržaja i lobiranju njegovog usvajanje predstavlja nezakonit akt, koji odražava volju samo jedne etničke grupe u BiH.”

Cvijanovićeva poručuje da će se Lagumdžija suočiti sa krivičnim postupkom, te da je u Predsedništvu BiH pokrenula proceduru za njegov opoziv.

Obraćanje videolinkom

Danas u 22.00 po evropskom vremenu održaće se zasedanje SB UN, na kojem će se videolinkom obratiti srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, piše N1.

U ime BiH će se obratiti Zlatko Lagumdžija, BiH ambasador u UN, a razgovara se i o mogućnosti da se SB UN obrati i Šmit.

(Srpska info)