GASI SE LOZA POMELJARA: Vodenica porodice Delić neprekidno melje već dva i po veka
NA rečici Janji, nadomak Priboja, ali u Republici Srpskoj, i danas - kao i svih minulih decenija - melje vodenica familije Delić.
foto v mitrić
Procenjuje se da radi duže od dva i po veka, znana je ne samo kao mlin na vodi za žita, već i središte druženja, razonode, pa i provoda ovdašnjih, pitomih ljudi. Jer, odavde se čeketalo čulo i danju, i noću - tokom sva četiri godišnja doba, jednako i za ratova, i kada se živelo bez zavojevača.
Rado Delić, pre dve decenije, drevnu vodenicu preuzeo je od oca Gavre, koji ju je nasledio od svog roditelja Gaje, a ovaj od pretka Gavre... I, osim belog i žutog kukuruza, ovde se - kažu, najbolje u čitavom kraju - melju još pšenica, raž, ječam, zob i heljda.
- Peto sam vodeničarsko čedo u našoj familiji - kazuje Rado, naglašajući da je njegov pradeda Gavro imao tri sina koji su, pored ove, imali i vodenice u Mezgraji i Peljama.
A na pitanje ko će njega da nasledi, domaćin - u društvu svog prijatelja i sapatnika Duleta Tomića - umesto odgovora, poče da plače kao dete. Kako i ne bi, kad je nedavno preminuo njegov delija i mezimac, sin Dejan...
- Nema više ko da nastavi tradiciju pomeljara. Gledam kako voda teče bez prestanka, kako brašno pada, a naši životi, eto, iscure u trenu - veli skrhani Rado za kojeg poznanici tvrde da ga, posle svega s čim je morao da se suoči, još samo ova vodenica održava u životu.