KAD DEČIJE STIHOVE ZAMENI TIŠINA: Odlazak u prodavnicu ili lekaru za gluve i nagluve osobe u RS nemoguća misija
ŽIVOT gluvih i nagluvih osoba u Srpskoj prepun je komunikacijskih barijera, pa tako često neke osnovne stvari poput odlaska u prodavnicu, lekaru ili pronalaska zaposlenja postaju "nemoguća misija". O izuzetno teškom položaju tih osoba svedoči sociolog Božo Đunić, inače dete gluvih roditelja, koji od malih nogu zna znakovni jezik.
Ustupljena fotografija
Znakovni jezik učio je uporedo sa govorom, što mu je, kako kaže bilo poput dečije igre koju je stalno ponavljao, a ujedno pružalo mogućnost da se sporazume sa roditeljima.
- Morao sam prvo da učim osnovne reči koje je posle trebalo naučiti i na znakovnom jeziku, ali kako je deci dosta stvari lakše nego odraslima, tako je i učenje znakovnog jezika - kaže Đunić za "Novosti".
Dok tokom školskih dana đaci uče stihove i prve igre, deca sa oštećenim sluhom bivaju prepuštena tišini.
- Svakodnevni život gluvih osoba od samog njihovog detinjstva je jako težak. Neretko su morali da budu odvojeni od svoje porodice da bi išli u školu za osobe oštećenog sluha. Nakon osnovnog obrazovanja upisivali su zanate sa čujućim osobama što im je bio dodatni problem, jer zbog svog stanja nisu mogli da prate teorijske delove nastave - objašnjava naš sagovornik.
Razni vidovi diskriminacije
IAKO je pronalazak posla veliki izazov za sve mlade ljude, za gluve osobe to, ipak, predstavlja znatno veći problem. Često se zbog nedostatka sluha, susreću sa raznim vidovima diskriminacije, jer im poslodavci ne pružaju priliku da pokažu svoje kvalifikacije, ističe Đunić.
Tokom poslednjih godina zabeležen je napredak u oblasti obrazovanja gluvih osoba.
- Pored škole za rehabilitaciju sluha i govora, deca oštećenog sluha upisuju i redovnu nastavu što im kasnije omogućava i upis na neki od fakulteta. Polako se razbija stigma koja prati tu decu, jer ima mnogo njih koji završavaju ili su završili neki od fakulteta - kazao je Đunić i dodao:
Prevodioci
JAVNE ustanove treba da imaju prevodioce znakovnog jezika, smatra Božo Đunić, koji je i prevodilac za gluve na RTRS:
- Neophodno je organizovati više seminara znakovnog jezika za radnike javnih ustanova, ali i za sve koji žele da budu glas gluvih.
- To je nešto na čemu treba da se radi, da im se pruži prilika da pokažu kako njihov nedostatak sluha nije nešto što ih etiketira kao osobe koje manje mogu. Oni mogu da nam budu uzor, jer se bore čitav život i nikada ne odustaju.