KAZNA ZA BIRAČE „SPAVAČE“ I VEĆI CENZUS: Šta je doneo sastanak lidera u Laktašima oko Izbornog zakona BiH
PREDSTAVNICI političkih stranaka koje učestvuju u vlasti na nivou BiH, na sastanku u Laktašima, postigli su značajan napredak, kako je saopšteno, o pitanju Izbornog zakona BiH koji će se finalizovati tokom februara.
Foto D. Pozderović
Prema dokumentu koji su razmatrali lideri SNSD, HDZ BiH i "Trojke" koju čine SDP, NiP i Naša stranka, predlog je da se poveća izborni cenzus na pet odsto za opšte izbore a za lokalne na četiri, u odnosu na sadšnja tri posto.
Takođe, predlog je i da mandat pripada stranci, i da izborne liste budu zatvorene. Deo tog dokumenta, a koji već odbacuju mnogi u BiH, je i da se uvede novčana kazna za sve one građane koji ne izađu na izbore.
Iako su lideri najavili da bi u februaru mogli imati finalnu verziju Izbornog zakona BiH, oglasio i Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, kojeg RS ne priznaje i ponovo im poručio da će nametnuti ovaj zakon ukoliko se ubrzo ne postigne dogovor.
- Pomaci moraju obuhvatiti jasnu identifikaciju svakog birača, elektronsko brojanje glasova onako kako su ih birači dali, siguran prenos listića do odbora na biračkim mestima koji rade transparentno i nezavisno. Ovo treba da počne sa opštinskim izborima u oktobru - poručio je Šmit.
Čovićev predlog izmena
LIDER HDZ-a BiH Dragan Čović je poslao predlog izmena Izbornog zakona, koje se odnose na CIK, izbor članova Predsedništva i tehnička izborna pitanja.
- Nije dobro da jedan narod bira predstavnika drugom narodu. Dodali smo uslovnu kategoriju, a to je da onaj ko bude prvoplasirani pri izboru hrvatskog člana, mora biti prvi u barem tri kantona od pet u kojima je većinsko hrvatsko stanovništvo - kaže Čović i dodaje da bi se tako sprečilo da 99 odsto onih koji nisu Hrvati biraju člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda.
Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da OHR nema ništa s evropskim putem BiH niti s evropskim vrednostima i nego je potpuna negacija svih evropskih demokratskih standarda. Istakao je da lažni visoki predstavnik pokušava da održi lažnu priču o tome da zastupa evropske vrednosti.
- On ne zastupa nikoga i ništa - poručio je Dodik.
Tanja Topić, politički analitičar kaže da predlog i dogovor oko Izbornog zakona BiH znači kupovinu vremena i pokazivanje dobre volje u predvečerje odluke Evropske komisije o otpočinjanju pregovora i izbegavanje nametanja od strane Kristijana Šmita.
- Veći cenzus znači uvođenje metle i rešavanje malih satelitskih partija sa političke scene. Ovo je garancija za velike etnonacionalne partije da će i dalje gospodariti istom - ističe Topićeva.
Dilema
BIBŠI član CIK BiH Vehid Šehić kaže da je teško pretnjom kazne naterati ljude da izađu na izbore.
- To je teško jer kod nas oko 50 odsto građana izađe na izbore. Kako uopšte naplatiti novčane kazne. Ako se ne plati novčana kazne ona se pretvara u zatvorsku. Kuda sa milion i po ljudi? Gde ih smestiti - upitao je Šehić.
Dodaje da bi kažnjavanje moglo biti kontraproduktivno, znajući da građani mnoge stvari baš kao i njihovi politički predstavnici rade iz inata, ako ih neko na nešto tera, mogli bi ostati na izborni dan kod kuće.