MATI FILOTEJA, PRVA MONAHINJA IZ RUSIJE U EPARHIJI ZVORNIČKO-TUZLANSKOJ: Semberija prigrlila rusku dušu

Hram je izgrađen je po ugledu na ruske crkve-brvnare, a osveštan je 1997. Ikonostas je izradio ruski umetnik Venjamin Mihajlovič Sibirski, profesor na katedri moskovskog Surikovog instituta, zvonik sa sedam zvona u ruskom stilu priložio je bivši gradonačelnik Moskve Jurij Mihajlovič Luškov, a na njegove stubove postavljene su dve ikone koje je u bronzi izradio i poklonio crkvi čuveni rusko-gruzijski umetnik, skulptor Zurab Konstantinovič Cereteli...

- Rođena sam u Pjatigorsku, na severu Kavkaza, u blizini grada Mineralne Vode, gde je živeo Sveti Teodosije Kavkaski - započinje priču monahinja Filoteja. - Posle osnovne i srednje škole, završila sam Medicinski fakultet u Tjumelju, gradu na Uralu, odakle počinje Sibir. Desetak godina bila sam lekar opšte prakse, a onda sam svom duhovniku, igumanu Nikolaju, objasnila svoju odluku, koju sam donela još sa 16 godina života, da se po okončanju školovanja zamonašim. I, posećivala sam ruske manastire, one u Grčkoj i Srbiji, te na kraju odlučila da novi život započnem u manastiru Svetog Nektarija, na grčkom ostrvu Egina. On mi je, izgleda, bio suđen jer je, kada sam jednom poželela da nastavim put, počela višednevna bura na moru, pa sam poslušala igumaniju i čekala da prođe nevreme. Tako je, međutim, prošlo čak 12 godina, tokom kojih sam, zahvaljujući Bogu i Svetom Nektariju čudotvorcu, samo učvrstila svoju pravoslavnu veru... Ipak, vratila sam se u Rusiju i, baš u tom periodu, preosvećeni episkop Fotije želeo je da ovde formira manastir, pa sam se sa sveštenstvom dogovorila da i ja dođem u Ugljevik.

Mati Filoteja kaže da je izuzetno dobro prihvaćena u ovom delu RS, te da je - kroz molitve i bdenija - upoznala mnogo divnih ljudi iz Semberije, sa područja Majevice.

- Ovde osećam veliku ljubav i podršku svih: vernika, sveštenstva i svih ljudi s kojima dolazim u kontakt. Za razliku od Grčke, gde su mi nedostajali rodni kraj i Rusija, u Ugljeviku se osećam kao kod svoje kuće - veli mati Filoteja, radosna što u crkvu sve više dolaze mladi ljudi kojima, uz molitvu i duhovne razgovore, nude pomoć u prepoznavanju istinskih vrednosti koje će ih voditi kroz život.

A, u manastiru Aleksandra Nevskog mnogo toga je urađeno. Uz crkvu su smešteni novoizgrađeni konak i novi zvonik, uređuje se novi park, planirana je i izgradnja letnjeg oltara - za okupljanje većeg broja vernika na otvorenom...

Bratska ljubav

- OSEĆAM da je srpski narod, zbog ljubavi prema Rusiji, na izvestan način proskribovan u međunarodnoj politici. Zar je greh voleti Rusiju i njen narod, slušati Čajkovskog, čitati Dostojevskog? Mnogo je ataka sa Zapada na porodicu i pravoslavlje, pa po svaku cenu moramo sačuvati te naše najveće dragocenosti. Jer, uz iskrenu ljubav prema Hristu, posebno tokom Božićnog posta koji je vreme čišćenja od svoh grehova, možemo savladati sve nevolje, a molitve često pomažu bolje od svih lekova... - poručuje mati Filoteja.

Relikvije

ODLUKOM Svetog arhijerejskog sinoda, uz blagoslov episkopa zvorničko-tuzlanskog, vladike Fotija, hram je 2020. proglašen pravoslavnim manastirom Svetog Aleksandra Nevskog. U ovoj svetinji čuva se i ikona Svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog, sa česticom njegovih moštiju, koja je osveštana u Moskvi, uz blagoslov Ruske pravoslavne crkve.