ĆIRILICA - PISMO I IDENTITET SRPSKOG NARODA: Jezik se brani i u medijima
NA području Srpske desetak medija izlazi pred čitaoce na ćirilici, dok većina objavljuje sadržaj na latinici. Od onih koji baštine ćirilicu u printu su "Večernje novosti", "Glas Srpske" i "Politika". Uz njih postoji još par sportskih izdanja i lokalnih listova. Ostatak printa i većina portala je na latinici. Ipak, ima izuzetaka i onih koji su na ćirilici poput portala "Frontal.rs", RTRS i ATV.
FOTO: Arhiva novosti
Pismo na kojem će neki medij objavljivati sadržaje stvar je interne odluke samog medija i, generalno, nisam pristalica nametanja bilo kakve vrste regulative, kaže Žarko Marković, zamenik glavnog i odgovornog urednika "Glasa Srpske".
- Najveća prednost medija koji se objavljuju na ćirilici je što su drugačiji od drugih. Iako u eri interneta, imajući u vidu da je većina pretraga na popularnim pretraživačima na latinici, ćirilica ostaje u drugom planu jer je tekstove sa tim pismom teže pronaći. Ipak, u proteklim godinama ćirilični mediji postali su prepoznatljivi baš zbog pisma na kojem izlaze. A da budem iskren - lepša je ćirilica - ističe Marković.
Dodaje da je ključno i najvažnije pitanje mogu li mediji biti pokretači procesa zaštite ćirilice kao pisma. Marković smatra da mogu i moraju.
- Jedan od zadataka medija koji izlaze na ćirilici jeste da čine sve da dodatno promovišu jezik, pismo, kulturu i tradiciju naroda kom pripadaju. A to se može raditi na više načina, kroz odgovarajuće projekte, ukazivanje na slučajeve kada se nepotrebno koristi latinica, otvaranje tema koje se tiču zaštite nacionalnog identiteta - poručio je Marković.
Upotreba u digitalnom svetu
PREMA rečima Danijela Simića, potrebno je da se omogući potpuna tehnička upotreba ćirilice u digitalnom svetu i svim polugama državne uprave, jer danas nije tako i srpsko pismo je diskriminisano.
- S druge, treba razviti osećaj njegove važnosti i ljubavi prema sopstvenom pismu koje nosi naš identitet - navodi Simić.
Danijel Simić, urednik portala "Frontal.rs" i predsednik Udruženja novinara Srpske kaže da su danas najveći neprijatelji srpskog pisma i kulture, zapravo srpsko društvo i državne instutucije.
- To možda zvuči paradoksalno, jer su u prošlosti srpsko pismo u 20. veku zabranjivali i Austrougarska i NDH. U Hrvatskoj je srpsko pismo institucionalno zabranjeno još 1971, a Federalna TV iz Sarajeva je pre 14 godina ukinula ćirilicu, ignorišući od OHR nametnute ustavne odredbe, koje se u Srpskoj slepo poštuju - ističe Simić.
Kao odgovor o duhovnom genocidu, 15. septembra 2021. u Srbiji i Srpskoj je donet Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma, gde su predviđene i novčane kazne za njegovu neupotrebu.
- Taj zakon je mrtvo slovo na papiru. Niko ga ne poštuje, posebno oni koji su ga doneli. Većina saopštenja iz javnih institucija šalju se isključivo latinicom. Naši ministri se ponašaju kao da su to pismo i jezik nekog drugog naroda - ističe Simić.