ĆIRILICA - PISMO I IDENTITET SRPSKOG NARODA: Masovno štampati knjige na ćirilici

To podrazumeva štampanje svih udžbenika na ćirilici, ali i književnih dela koja će biti dostupna građanima. Književnici i izdavači kažu za "Novosti" da to jedno od rešenja kako bi se zaštitila ćirilica i bila više u upotrebi ali dodaju da postoje i problemi kod izdavanja knjiga na ćirilici.

Pisac Goran Dakić, kaže da je objavio četiri knjige i sve četiri su štampane na ćirilici pa je dakle, kako kaže, njegov stav oko ćirilice veoma jasan.

- Ustav je po pitanju pisma u Srpskoj više nego jasan: u upotrebi su dva pisma, ćirilica i latinica. Najveći broj izdavača, koliko je meni poznato, pušta pisca da se sam odluči koje će pismo ići u štampu. I tu ne bi trebalo biti nekog naročitog spora - ističe Dakić.

Dalje kako tvrdi, ne zna da li postoji institucionalna zaštita ćirilice kao eminentno srpskog pisma.

- Mislim da ne postoji, kao što mislim da mnogi o tome samo deklarativno brinu, ali ništa ne rade. Svojevremeno je, pre bezmalo 20 godina, "Glas" objavio tekst u kojem je "prozvao" centralnu apoteku u Gospodskoj ulici zato što im je "firma" bila na latinici. Firma je u roku od dva dana zamenjena ćirilično. Ali, to je, što rekao roker iz Čačka, bilo neko lepše i srećnije vreme. Podsetio bih da je Pekić, prema tvrdnjama njegove supruge, sve knjige štampao latinicom. A niko ne može da tvrdi da je veliki pisac bio primoran na to - ističe Dakić.

Boris Maksimović, jedan od izdavača u RS, kaže da kad je reč o tome zašto se knjige više štampaju na latinici nego na ćirilici, ima više razloga, ali da je glavni u tome što oni koji ih štampaju računaju na veću publiku.

- Naše tržište je jako malo i svako proširenje je i više nego dobrodošlo. Da bi se štampalo više knjiga na ćirilici potrebno je da se štampa više knjiga generalno, pa će procentualno više njih biti i na ćirilici. No, da bi se više knjiga štampalo potrebno je da uslovi za bavljenje izdavaštvom kod nas budu daleko bolji, a s ovim zadnjim rebalansom budžeta postali su izuzetno loši - ističe Maksimović.

Dodaje da sada imaju paradoksalnu situaciju gde su prinuđeni da posluju 100 odsto tržišno, dakle, da maltene sav svoj prihod ostvaruju od prodaje knjiga, a čitavo tržište, ne samo Srpska već i cela BiH - toliko su mali da je takav zadatak na korak od nemogućeg, jer u čitavoj državi živi manje ljudi nego u Beogradu s okolinom.

- Malo se knjiga štampa na ćirilici jer one ne samo da se ne mogu plasirati u Hrvatsku već je i u Srbiju jako teško ući. Trenutna situacija je takva da knjige idu gotovo isključivo iz Srbije ka Srpskoj i BiH, a vrlo malo u obrnutom smeru - kaže Maksimović.