ĆIRILICA - PISMO I IDENTITET SRPSKOG NARODA: Naš jezik precrtali u Federaciji
GRADSKO veće Mostara je polovinom novembra donelo odluku o adresnom registru grada i označavanju naseljenih mesta, naselja, ulica i trgova nazivima, i zgrada brojevima samo na latinici, i odbilo amandman Kluba Srba da se na tablama ulica nađe i ćirilica.
Foto: D.V.
Odluka iz Mostara je samo još jedan dokaz kako se tretira ćirilica u Federaciji.
Od završetka građanskog rata u BiH, kako kažu naši sagovornici, srpski jezik, ćirilica i sve što može imati veze sa Srbima se guši u Federaciji, a Srbi su na području ovog dela BiH statistička greška bez prava i na pismo!
Zamenik predsednika Gradskog veća Mostara Velibor Milivojević kaže da je razočaran odlukom o nedozvoljavanju ćirilice na mostarskim ulicama, kao i slikom koja je poslata iz tog grada.
- Sve ostalo je lažna slika multietničnosti. Ako u Mostaru nema mesta da se u nazivima 15 ulica nađe i ćirilica - o kakvoj ravnopravnosti i kakvim pravima Srba, jeziku i pismu možemo pričati? - upitao je Milivojević.
Milivojević je u ime Kluba Srba predložio izmenu odluke da nazivi naselja i trgova i 15 ulica u centru grada budu ispisani i ćirilicom, međutim za taj amandman glasalo je 16 odbornika, što nije bilo dovoljno da bude usvojen.
Statistička greška
ĐORĐE Radanović kaže da od predratnih 542.000 Srba, sada na području Federacije živi njuh manje od 40.000.
- Srbi su postali, nažalost, statistička greška u Federaciji BiH i sva prava su im uskraćena - kaže Radanović.
Osim Srba za ćirilicu je glasalo i 12 Bošnjaka i nezavisni odbornik Boška Ćavar. S druge strane, svi Hrvati bili su uzdržani i na taj način oborili amandman.
Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH ističe da je ćirilica sistemski marginalizovana.
- Primer je natpis na ulazu u Sarajevo preko obilaznice prema Vracama. Više puta je prijavljeno da je ćirilica na tabli Sarajevo išarana, ali nikad niko nije reagovao. Uništavanje natpisa je redovna pojava. Na području Bugojna, Travnika, Donjeg Vakufa, Viteza, Gornjeg Vakufa, Visokog, Ilijaša, Kiseljaka, Konjica, Jablanice, Mostara je vrlo zabrinjavajuće, išaran je svaki drugi natpis - navodi Radanović.
Dodaje da ćirilice u školama gde nema Srba, ne postoji.
- Prema zakonu, đaci su obavezni da izučavaju određeni fond časova ćirilice, ali ćirilice nema u praksi. Gde nema srpskih učenika učitelji upišu da su sproveli fond časova ćirilice, a u praksi nikada je ne predaju - kaže Radanović.
Putem od Mostara do Drvara na svim putokazima precrtana je ćirilica, što jasno govori o tome kako žive Srbi u Federaciji, ističe načelnica Drvara Dušica Runić.
- Srbi su samo slovo na papiru u Federaciji - ocenila je Runićeva.
Podsetila da srpska deca u Drvaru izučavaju nacionalnu grupu predmeta iako to pravo nemaju srpski đaci u Glamoču, koji ni danas nemaju srpski jezik u školi.
- U Drvaru, gde postoje ogromna prirodna bogatstva, većina građana živi ispod ivice siromaštva, država ne ulaže u mesta sa srpskom većinom, odluke Ustavnog suda BiH u korist Srba se godinama ne sprovode i brojna su omalovažavanja i uskraćivanja prava koja su nam zagarantovana - ističe Runićeva.