ĆIRILICA - PISMO I IDENTITE SRPSKOG NARODA: Sačuvaćemo jezik ako 70 odsto Srba bude pisalo ćirilicom
ĆIRILICA je srpsko pismo i deo srpskog identiteta. Kao narod, nažalost, nismo svesni kakvo pismo imamo i koliko bi ljudi i nacija u svetu bilo ponosno da ima svoje pismo kao što mi Srbi imamo ćirilicu. Ćirilice ne smemo da se stidimo. Prosto nije mi jasno zašto se Bugari ili Rusi ne stide svoje ćirilice. Pogrešno je postavljati stvari da ćirilica nekom smeta, kaže za "Novosti" Predrag Bjelošević, predsednik Udruženja književnika Republike Srpske.
Foto: Printskrin
Ističe da srpskom narodu mora biti jasno da niko drugi neće štiti ćirilicu, osim nas samih.
- Kod nas Srba je potrebno da bar 70 odsto srpskog naroda piše ćirilicom. To bi značilo da je zaštićena. Jedna velika tragedija je da kad dođete na sajam knjiga, ili u Beogradu ili Banjaluci, vidite da je više od 80 odsto naslova na latinici. To je naš poraz - ističe Bjelošević.
Prema njegovim rečima, umesto da štite i srpski jezik i ćirilicu, Srbi sve rade da se utope u moru drugih pisama, pre svega latinice.
- Srpski jezik i ćirilica kao pismo nalaze se na poslednjem mestu u našem društvu - ističe Bjelošević.
Profesori srpskog bez posla
NAŽALOST, najviše profesora srpskog jezika u Srpskoj se nalazi na Zavodu za zapošljavanje. Ljudi ne mogu pronaći posao. Zašto ih ne iskoristimo, jer su nam potrebni. Narod je postao nepismen. Potrebni su nam ljudi koji poznaju srpski jezik i ćirilicu. Potrebni su nam da nas edukuju, i to je način da štitimo ćirilicu, ističe Predrag Bjelošević.
Književnik Ranko Pavlović kaže da ćirilicu na razne načine ugrožavamo a što, kako kaže, doživljava kao atakovanje na vlastiti identitet.
- Pogledamo li knjige, časopise i novine objavljivane na srpskim područjima pre Drugog svetskog rata, videćemo da preovlađuje ćirilično pismo. Ako su u porodičnim arhivima sačuvana pisma naših dedova i očeva, videćemo da su pisana ćirilicom. Setimo se da su u poslovnim odnosima to poštovali i Austrougari dok su vladali ovim područjem, pa su, na primer, u Beču imali ćirilične pisaće mašine da bi se mogli s poštovanjem obraćati trgovcima na području BiH - ističe Pavlović.
Dodaje da nasuprot tome, danas na području Federacije kraj puteva vidimo crnom bojom precrtane ćirilične nazive mesta, nad čim se zgražava, kao što bi se zgražavao kad bi na području Srpske video precrtane nazive ispisane latinicom, drugim ravnopravnim pismom. O jelovnicima u restoranima, reklamiranju proizvoda i nazivima firmi da i ne govori.
Naglašava da ćirilicu moramo odlučnije štititi, a kada se to kaže, uvek se postavlja pitanje - kako?
- Zakonska rešenja ne treba zanemariti, ali prisilom se uvek postižu manji rezultati nego smišljenim oblicima motivacije građana da više koriste svoje pismo. S razvijanjem svesti o tome treba početi u vrtiću, pa nastaviti u osnovnoj, srednjim, višim i visokim školskim institucijama. Udžbeničku literaturu i lektirske knjige valja štampati ćiriličnim pismom. Imajući u vidu da su kod nas ustavnim rešenjima oba pisma ravnopravna, nijedno se ne sme gušiti, ali nikakv greh neće biti ako se obezbede izvesne pogodnosti onima koji koriste ćirilicu - poručuje Pavlović.