RADOJKA I MOMČILO SLAVE 70 GODINA BRAKA: LJubavna priča učiteljice i profesora iz Bijeljine
BRAČNI par prosvetnih radnika, učiteljica Radojka (95) i profesor Momčilo Krasavac (94) iz Bijeljine, obeležavaju izuzetan jubilej - 70 godina braka, i najstariji su bračni par u Semberiji i okolini.
Foto: B. Milošević
I ako gaze desetu deceniju života, Krasavci su još uvek na nogama, a Momčilo često prošeta do grada, obiđe voćke, zalije cveće, pripremi i bašticu za povrće.
- Upoznali smo se u vozu između Tuzle i Doboja, davne 1953. godine, i od tada smo zajedno. Živimo skromno, ali srećno i zadovoljno - pričaju Radojka i Momčilo.
Supružnici Krasavac su čitav svoj radni vek posvetili školstvu i prosvećivanju stanovništva u Bosni nakon Drugog svetskog rata.
- Prve časove u okolini Doboja, držala sam po verskim objektima, hladnim šupama i zadružnim domovima bez prozora. U zabačenim planinskim selima u Bosni, vladala je beda i siromaštvo, i ti ljudi su nam bili zahvalni za svaki savet koji bi im olakšao težak život - priseća se Radojka.
Službovao u BiH
MOMČILO Krasavac je rođen u Runjanima, u Srbiji, a po direktivi je od 1947. službovao u BiH, prvo u Gračanici,Šekovićima, a kasnije u Učiteljskoj školi u Bijeljini. Udarnički je radio na obnovi porušene zemlje, na pruzi Šamac-Sarajevo,tunelu Vranduk, izgradnji Auto-puta Bratstva i jedinstva, Novog Beograda... Dobitnik je više priznanja, plaketa i zahvalnica, među njima i Ordena rada.
Đaci su tada imali identične uniforme, bluze i mantile, čime se prikrivala razlika između bogatijih i siromašnih učenika.
- Ljudi su, iako siromašni, bili pošteniji, đaci su poštovali učitelje, a nakon škole pomagali roditeljima da se što pre izvuku iz siromaštva. Sa 18 godina već su bili spremni da samostalno započnu život - pričaju Krasavci.
Momčilova životna filozofija je da "ne treba nikome zavideti, onaj ko ima više, neka ide napred, a mi ćemo se boriti da ga sledimo".
- Važno je da se čovek nikada ne predaje, ni u poslu, ni u bolesti - kaže Momčilo. - To je recept za dug život, blagost, skromnost i zadovoljstvo sa onim što imaš, a da ti pritom oči nisu gladne za tuđim.