MRAZ UBIO KRUŠKU, JABUKA PREŽIVELA: Muke voćara u Srpskoj
LOŠI vremenski uslovi u prvoj polovini aprila sa niskim temperaturama, mrazom, maglom, kišom i ledom, naneli su ogromnu štetu voćarima u Republici Srpskoj. Najviše je nastradala kruška, koja, kako kažu voćari, neće ni imati rod ove godine, zatim, kajsija, trešnja i šljiva... Jedino voće koje je izdržalao vremenski cunami je jabuka.
Foto: pixabay
Prema rečima voćara rod će biti prepolovljen ove godine zbog loših vremenskih uslova. Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kaže da kruški u cvetu pogoduje temperatura od oko 12 stepeni, tako da su rane sorte uništene.
- Stradale su i trešnja i kajsija. Problem je što se mraz pojavio u najosetljivijoj fazi razvoja voća, a temperatura se spuštala i do - 5. Za voće je loše i kad je temperatura nula, a kamoli u minusu - istakao je Dojčinović.
Loše su, dodaje, prošle i trešnje i šljive čiji rod će podbaciti u odnosu na prošlu godinu.
Prema njegovim rečima, loši vremenski uslovi koji su pogodili Srpsku nateraće voćare da odustanu od te grane poljoprivrede, jer se u ovakvim uslovima prosto ne isplati uzgajati voće.
Uvoz šest puta veći
PREMA zvaničnim podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, prošle godine je uvezeno 179,4 miliona kilograma voća, u vrednosti 230,3 miliona KM. Za isti period je iz BiH izvezeno 30,9 miliona kilograma voća, u vrednosti od 119,4 miliona KM. Kad se gleda količina, BiH je uvezla šest puta više voća nego što je izvezla.
- U Srpskoj imamo u poslednje tri godine pad broja voćara za 50 odsto. Iako su premije za podršku voćarima duplirane, nažalost, mi nemamo proizvodnju za te premije - ističe Dojčinović.
Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, kaže da su zbog loših vremenskih uslova u aprilu i niskih temperatura na meti i usevi u fazi rasta, a to su pšenica, ječam, uljana repica.
- Kad je reč o prolećnoj setvi kukuruza, suncokreta, soje, ona bi, zbog loših vremenskih prilika, mogla da bude odložena. Došlo je do hlađenja setvenog sloja, moraju se sačekati više temperature kako bi se zemljište zagrejalo, što bi doprinelo brzom nicanju semena - objašnjava Marinković.