NEMAJU STRUJU, DECA NE UČE SRPSKI JEZIK: Težak život Srba povratnika u Federaciji BiH
ŽIVOT Srba povratnika u FBiH kao da je stao - mnogi od njih nemaju osnovne uslove za život, kao što su struja i asfaltni putevi, a u nekoliko mesta srpskoj deci nije omogućeno da uče maternji jezik.
Foto: N. Bunić
Naročito je teško Srbima koji žive u selima kod Bihaća - Trubaru, Boboljusci, Velikom i Malom Očijevu, te Velikom i Malom Cvjetniću. Ova mesta broje oko 100 povratnika, a pre rata su pripadala Drvaru, na čijem je čelu Dušica Runić.
- Problem je u kantonalnim i federalnim vlastima. Proces obnove ide jako sporo, i ovim tempom biće potrebno još pola veka da se obnovi ono što je u ratu uništeno. Sela koja su Dejtonskim sporazumom oduzeta Drvaru, i danas pripadaju Bihaću, nemaju struju - kaže za "Novosti" načelnica Drvara.
Ljudi u tim selima prirodno pripadaju Drvaru, i njihove matične knjige se vode kod nas, ali mi im nažalost ne možemo pomoći, dodaje Runićeva.
- Ne možemo im pružiti pomoć jer ne pripadaju našoj opštini. Obraćali su se gradu Bihaću nekoliko puta, u selu Trubar su postavljene bandere, međutim kuće se ne mogu priključiti na elektro-mrežu zbog administrativnih prepreka. Meštani povratnici mogu da ostvare pravo na ponovno i besplatno priključenje struje, međutim, Grad Bihać odbija da im izda potvrdu o povratku - rekla je Runićeva.
MAKADAM POVEZUJE GLAMOČ I DRVAR
KOLIKO kantonalne vlasti brinu o mestima u kojima su većinski Srbi, pokazuje i činjenica da su Drvar i Glamoč povezani devastiranim i makadamskim putem.
- Nema volje nadležnih vlasti da reše ovaj problem. Kanton 10 čak dobija dodatna sredstva na osnovu nerazvijenosti opština u svom sastavu, međutim Kanton uplaćuje samo ono što mora i što je po zakonu neophodno, kao što su šumske takse i slično - kaže Goran Broćeta.
Drvarska sela su, dodaje, bogata šumom i vodom, i imaju dosta potencijala, ali naš narod, nažalost živi na ivici siromaštva.
Pored materijalnh, Srbima u FBiH su uskraćena i osnovna ljudska prava. To se naročito vidi po Glamoču, opštini koja broji oko 3.000 stanovnika i od kojih su većina Srbi. Srpska deca u ovoj opštini od rata ne uče maternji jezik. Iako su većina, Srbi nemaju ustavom zagarantovano pravo. Lokalne vlasti, na čelu sa načelnikom Nebojšom Radivojšom se bore da se ovo osnovno ljudsko pravo, više od 28 godina nakon rata, ostvari.
Osnovci i srednjoškolci ne uče srpski jezik i nacionalnu grupu predmeta, pri upisu u škole moraju da se opredele da li će učiti hrvatski ili tzv. bosanski jezik, jer u nastavnom planu resornog ministrastva Kantona 10, kome pripada Glamoč, srpskog jezika nema.
Poslanik SNSD-a u Skupštini Kantona 10 Goran Broćeta kaže da od ovog prava Srbi u Glamoču nikada neće i ne smeju odustati.
- U Ustavu BiH jasno su definisane sve kategorije konstitutivnosti naroda, nažalost one su i dan-danas slovo na papiru. Šta god da se pokušalo u Glamoču, nije se uspelo. Obraćali smo se ministarstvu i pokušali na sve načine da nateramo ljude da shvate da ne možete nekome uskratiti osnovna ljudska prava - kaže Broćeta i dodaje da su o ovom problemu obavestili i ambasadore stranih zemalja.
S druge strane, srpska deca u Drvaru i Bosanskom Grahovu izučavaju maternji jezik i nacionalnu grupu predmeta, ali za to su se morali sami izboriti.