AMERIKU ČEKA KRIZA, A BAJDENA OPOZIV: Obrad Kesić, šef Predstavništva RS u Vašingtonu, o izborima u BiH

Ali, u razgovoru za "Novosti", Kesić ističe da ga zabrinjava da li će biti mešanja međunarodne zajednice, nameštanja izbornih rezultata i krojenja volje birača. Posebno ukazuje na otvorene pretnje visokog predstavnika za BiH.

- Kristijan Šmit je uveo nova pravila za ove izbore dok su bili u toku, što se ne radi i neprihvatljivo je u demokratskim zemljama. To je ozbiljan prekršaj čoveka čiji je legitimitet već sporan ne samo u očima RS već i predsednika Hrvatske Zorana Milanovića. Šmitov mandat ne samo da nije odobrio SB UN već ga ni Rusija ni Kina ne prihvataju kao legalnog visokog predsednika. U tim okolnostima Šmit, ili CIK kao instrument međunarodne zajednice, koji služi i kao sudija i tužilac i administrativno telo za izbore, mogu da dovedu u pitanje da li su izbori bili fer i pošteni kada se radi o rezultatima. A ako bude radikalnih promena izborne volje glasača u RS, to može da dovede do eskalacije, organizacije referenduma o nezavisnosti Republike Srpske.

U kojoj meri će rezultati referenduma na istoku Ukrajine da se odraze na otvorena pitanja u našem regionu?

- Dugo već politički akteri na Zapadnom Balkanu žele da sva otvorena pitanja stave u kontekst Zapada i Rusije, odnosno Kine. Sada, u ratu, vide veliku priliku da izoluju Srbiju i RS i uvuku Zapad u rešavanje problema na način kako im odgovara. Tako Kurti stalno izaziva krize i preti nasiljem srpskim opštinama. To i Sarajevo radi, pokušavajući da izgradi jaču poziciju prema RS i Hrvatima u Federaciji, prikazujući Milorada Dodika i Dragana Čovića kao agente Vladimira Putina. Ali, to ne može da im uspe, jer su okolnosti drugačije. Ovo je definitivno kraj zapadne dominacije u međunarodnom poretku, rat u Ukrajini, energetska kriza, povezana sa ekonomskom, ugroziće poziciju EU i stabilnost u njenim članicama, a to slabi poziciju onih lidera i opcija koje računaju da će Zapad da stane na njihovu stranu i završi sva pitanja u kontekstu radikalnih želja. Zbog toga Srbija i RS trenutno izgledaju ugroženi i izolovani. Ali, vrlo brzo ćemo videti da pozicije Srbije i RS jačaju.

Pritisci se, međutim, povećavaju posebno zbog kontakata sa Moskvom?

- Ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni lider RS Milorad Dodik, nemaju luksuz da narušavaju odnose sa Moskvom i Istokom, uključujući Kinu, kako bi pokazali solidarnost sa EU. Zapad mora da prihvati da je postignut konsenzus među svim Srbima da je opstanak neutralnosti od vitalnog interesa za Srbiju i RS zbog smanjenja rizika od kriza koje tek počinju u energetskom i ekonomskom sektoru. Posle izbora u SAD u novembru, očekujem političku krizu koja će početi opozivom predsednika Džozefa Bajdena u Donjem domu, kada ga, što je vrlo izvesno, preuzmu republikanci. A bez jakog američkog prisustva, jedinstvo u EU, koje je već pod velikim stresom, počeće da pokazuje veće pukotine. To otvara prostor za uspeh politike neutralnosti, imajući u vidu osnovnu poruku iz istorijskog govora predsednika Vučića da svaka zemlja ima pravo da brani interese svog naroda. Pozicija neutralnosti je u stvari većinska pozicija zemalja članica UN.

Očekujete li eskalaciju sukoba u Ukrajini, kako bi to uticalo na naš region?

- Zabrinut sam, jer sve ide u pravcu eskalacije. Zapad šalje oružje koje je sve opasnije, dužeg dometa, što Rusiju stavlja u poziciju da mora da odgovori na sličan način. U vreme Hladnog rata, kada je udruženje atomskih naučnika imalo atomski sat koji je pokazivao koliko smo blizu uništenja nuklearnim ratom, najbliži toj tački bio je u Kubanskoj krizi između SAD i SSSR. Sada mislim da bi taj sat, da postoji, bio još bliže toj tački.

Zapadne političke elite su najgore u poslednjih sto godina, ponašaju se iracionalno, pa mogu lako da skliznu u upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, što bi sve ostalo o čemu sada pričamo učinilo potpuno irelevantnim.

Koliko novembarski izbori u SAD doprinose eskalaciji sukoba?

- Sukob neće mnogo uticati na odlučivanje birača, koliko god administracija htela da ubedi glasače u veliki uspeh, jer su uspeli da postignu jedinstvo sa EU i unutar NATO. S druge strane, unutar SAD rastu problemi zbog velike inflacije i ekonomske krize, pa u anketama pitanje Ukrajine, odnosi sa EU i NATO nisu među glavnim brigama američkih birača, dok su sve češća pitanja koliko poreske obveznike košta ulaganje u taj rat.

Amerikanci su sve više skeptični u vezi sa pravcem u kojem SAD idu. U nekim anketama više od 70 odsto Amerikanaca smatra da SAD idu u pogrešnom pravcu. Sve to govori da će Amerika sve više morati da se bavi sama sobom. To smanjuje kapacitet za aktivnije bavljenje međunarodnom politikom, čak i sukobom u Ukrajini, pa i konfrontacijom sa Rusijom.

Kakve su implikacije izbornih rezultata u SAD po naš region?

- Sve više analitičara govori da republikanci imaju vrlo dobru šansu da preuzmu većinu ne samo u Donjem domu nego i u Senatu. Ali, Senat nije toliko bitan koliko Donji dom, jer ako tu nema većinu, administracija ne može da progura zakone. Biće inicijativa za opoziv predsednika, i to po nekoliko tačaka, od korupcije do mentalnih kapaciteta. Biće manje mogućnosti da se administracija fokusira na spoljnu politiku. Ako SAD ne predvode sve što EU hoće da postigne na ovim prostorima, onda se taj nivo pritiska smanjuje i na Beograd i na Banjaluku. Bićemo komotniji u toj politici neutralnosti, ali neće nestati rizici. Kad velike sile imaju teškoće na unutrašnjem planu, onda mogu da udare na nekoga, da pokažu da su relevantni i još imaju neku snagu. To znači da mora da se vodi odlučna, ali pametna politika u Beogradu i Banjaluci.

Da li, na kraju, profitira Kina?

- Loše odlučivanje je ubrzalo kraj dominacije Zapada i otvaranje prostora u narednih 10 do 20 godina za multipolarni sistem koji će sve više umanjivati ekonomsku, finansijsku, bankarsku prevlast tog dela sveta. To daje mogućnost drugim državama da ne popuštaju pod pritiscima Zapada. Zapadne elite i dalje idu u pravcu iracionalnih odluka kao što su sankcije prema Rusiji, koje donose najveću štetu upravo njihovim građanima. Uz sukob sa Rusijom, zapadne elite idu, zbog američkih loših odluka, i u konfrontaciju sa Kinom.

A nedostatak energetike i radne snage vodi u ekonomsku krizu za ceo svet. Ako Kina izbegne unutrašnje nestabilnosti koje se pojavljuju, ona ima najjaču poziciju i mogla bi da u narednih 15 do 20 godina počne nova era kineske dominacije.

TRI OPCIJE ZA BOSNU

A KAKO vidite budućnost BiH?

- Postoje tri realne opcije. Prva, za koju se i sam dugo zalažem, jeste dogovor predstavnika tri konstitutivna naroda o svim temama, bez nametanja rešenja sa strane, uz odlazak stranaca iz svih institucija. Sarajevo računa da međunarodna zajednica nastavi da ispunjava maksimalističke zahteve o visokocentralizovanoj državi, koja bi postala država Bošnjaka. Takva BiH, međutim, ne može da opstane, jer se sa time ne slažu Srbi i Hrvati. To nas vodi trećoj opciji, dogovorenom razlazu, čime bi Bošnjaci dobili svoju državu.