RATA VEĆA ZA OKO 20 KM: Šuput - Agencija donela odluku o povećanju kreditnog rizika

U praksi to znači da će se rate kredita uvećavati, u proseku, oko 20 maraka pa naviše, zavisno od iznosa kredita. Najteže će biti pogođeni građani koji su tek podigli kredite i za njih sledi sigurno nekoliko povećanja rata, dok su oni kojima je ostala godina dana i manje da otplate kredit, prošli najbolje, i njima su rate uvećane za nekoliko maraka.

- S obzirom na to da je ugovorom definisano da se usklađivanje promenljive nominalne kamatne stope vrši bez aneksiranja ugovora ako dođe do promene vrednosti euribora, obaveštavamo vas da ukupna nominalna kamatna stopa nakon promene euribora iznosi 8,85 odsto godišnje i da se primenjuje od 30. septembra 2022. - navodi se u obaveštenju jedne banke.

Banjalučanin koji je dobio to obaveštenje kaže da je skoro podigao kredit od 21.000 KM na 10 godina i da mu je rata sada po novom obračunu veća za 23 marke.

- Brine me koliko će sada biti povećanja. Kredit mi je na 10 godina. Ukoliko se nastavi sa povećanjem rate svakih šest meseci onda bi rata u poslednjoj godini kredita mogla da bude i duplo veća od one kad sam ga podigao - kaže naš sagovornik.

Kako bi sprečili divljanje kamata reagovali su i iz Agencije za bankarstvo RS i FBiH i doneta je odluka da privremeno ograniče iznose kamatnih stopa povećanjem kreditnih rizika. Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo RS, kaže da zakonski ne mogu ograničiti niti zabraniti bankama da podižu kamatne stope.

- Najnovijom odlukom definisali smo da ako se oni odluče na značajnije povećanje kamatne stope na postojeće i na nove kredite, a to je rast od dva odsto i više, moraće da izdvajaju više novca za kreditni rizik. Na takav način želimo da destimulišemo banke da značajnije povećavaju kamatne stope - rekao je Šuput.

Prema njegovim rečima, ako banka želi da kamatnu stopu od 4,5 odsto podigne na 6,5, Agencija će onda za taj kredit povećati kreditni rizik pa će banke morati da izdvoje više novca iz svog profita.

Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, kaže za da se ovo moglo očekivati jer je Euribor bio u padu od jeseni 2015. godine, a sve do juna ove godine je bio i negativan, ali od tada je u stalnom rastu usled mera Evropske centralne banke kao odgovor na inflaciju evra.

REPROGRAM

GRAĐANI sada mogu samo da plate, jer se bankarski sektor zaštitio maksimalno. Ali druga opcija je da idu u banke i pregovaraju oko reprograma kredita i da uzimaju fiksne kamate i kredite gde nema euribora - ističe Zoran Pavlović.