BEZ POSLA 42 MAGISTRA I ČAK 24 DOKTORA NAUKA: Na spisku nezaposlenih Zavoda za zapošljavanje RS oko 8.500 fakultetski obrazovanih
U NEKA bolja vremena fakultetska diploma je značila i posao u 99 odsto slučajeva.
Foto: Arhiva Novosti
Da su se vremena promenila i da fakultetsko obrazovanje više nije garant zaposlenja dokaz je i podatak JU Zavod za zapošljavanje RS da se na njihovoj evidenciji nezaposlenih nalaze 8.473 osobe sa visokom stručnom spremom, 512 mastera, 42 magistra, 39 građana sa VSS 360 ECTS i 24 doktora nauka.
- U okviru sedmog stepena stručne spreme zaključno sa krajem jula ove godine najviše je prijavljeno finansijskih radnika i diplomiranih ekonomista (1.903), diplomiranih pravnika (1.119), profesora razredne nastave (843), te lica u oblasti poljoprivredne struke (469) - rekli su "Novostima" u Zavodu.
Poslodavci se interesuju za ove kandidate, a osim njih pražnju privlače i profesori matematike i fizike, informatike, diplomirani farmaceuti, lekari, diplomirani inženjeri elektrotehnike i dr, kojih je, doduše, u Zavodu za zapošljavanje prijavljeno u znatno manjem broju.
RAZMISLITE O PREKVALIFIKACIJI
DRUŠTVO i pojedinci moraju zajedno da pronađu rešenje, tako da će se ljudi sa biroa brzo integrisati na tržitu rada. Ako se kroz vreme ukaže mogućnost da se kvalifikuju za neki posao iz struke, biće im lakše sa tim stečenim iskustvom.
Ukoliko ostanu nezaposleni, društvo će morati da plaća socijalno osiguranje za njih i imaće troškove. Moramo u kontekstu vremena, gde je velika potražnja za radnicima na tržištu rada, pokušati pronaći kvalitetnu motivaciju da nezaposleni koji su sada na biruo što brže uđu u radne procese, poručio je Vukajlović.
Miroslav Vukajlović, direktor Agencije za posredovanje pri zapošljavanju "Spektar", kaže za "Novosti" da loše pripremljene upisne politike, godinama omogućavaju školovanje, gde neko investira energiju, vreme i novac, a po završetku školovanja nikada ne pronađe posao na tržištu rada u struci za koju se opredelio.
Foto Spektar agencija
- U suštini svi su gubitnici. Od osobe koja je školovala do društva koje je investiralo ogroman novac, a ništa zauzvrat nije dobilo, pa do porodice koja sve to skupa prolazi. Ozbiljna a ne tako retka posledica je socijalna isključenost ljudi koji dugoročno čekaju na zaposlenje u struci - pojašnjava Vukajlović.
On kaže da je ovo ozbiljan društveni problem na kom su pojedinci i nadležne institucije morale odreagovati na vreme.
- Ako ste nezaposlena osoba i znate da danas, a ni u skorije vreme ne možete naći posao u struci, morate tražiti neko drugo rešenje za posao (koje će da bude privremeno, a možda i stalno). Istovremeno, nadležne institucije treba da ponude ideju i/ili rešenje po kojem će neko, uz malu modifikaciju ili neko dodatno obrazovanje, steći uslove da dobije posao koji će zadovoljiti nezaposleno lice i delom opravdati investiciju u obrazovanje te osobe - ističe Vukajlović.
On dodaje da je krajnje vreme da ljudi koji dugo čekaju posao u struci, budu deo tržišta rada.
BROJKE
PREMA podacima Zavoda zaključno sa julom mesecom prijavljeno je kao 66.263 nezaposlenih, što je za 8.845 ili 11,8 odsto manje u odnosu na isti period u 2021. godini kada je bilo evidentirano 75.108 nezaposlenih. Za prvih sedam meseci u 2022. godini sa evidencije Zavoda za zapošljavanje po osnovu zaposlenja brisano je ukupno 17.478 lica.