I KUVARI IDU ZA VEĆOM PLATOM: Ugostiteljstvo godinama degradirano zanimanje u BiH i RS – u inostranstvu zarade do 2.500 evra
GODINAMA već kuvari iz Srpske idu put inostranstva, masovno odlaze u Sloveniju, Hrvatsku, Italiju, Austriju, a neki čak i dalje.
Sagovornici "Novosti" ističu da kuvari mahom odlaze iz Banjaluke, jer su njihova primanja izvan granica Srpske od 2.000 do 2.500 evra. Dobar kuvar ne može dostići ta mesečna primanja u Srpskoj.
- Ugostiteljstvo je degradirano zanimanje u BiH i Srpskoj, kuvari i konobari su mnogo cenjeniji i u susednim zemljama, ali i u Austriji i Nemačkoj, nego u Srpskoj - kazao je Željko Tatić, predsednik Udruženja ugostitelja RS i dodao da kuvari ne mogu da rade za 1.000 i 1.200 KM.
Kako kaže Tatić, uslov da bi se radnici zadržali u Srpskoj je da imaju siguran posao, i da kompletnu platu primaju preko tekućeg računa, da budu stimulisani kroz platu, da imaju slobodne dane.
Naglašava da mladi kuvari moraju ulagati u svoje iskustvo, i da moraju imati znanje, jer kako kaže do vrhunskog kuvara stiže se radom.
- Veoma lepo zanimanje, u ovom poslu sam 32 godine. Onaj ko voli da radi ovaj posao on će da radi, pogotovo u kulinarstvu, jer je ono podignuto na jedan nivo. Kvalitetan kuvar će biti priznat, biće priznat i u Banjaluci. Moraju mladi kuvari da shvate da treba da idu korak po korak - govori Željko Tatić i ističe da mlade kuvare koji dolaze na edukaciju stimuliše onom poznatom "Put do ženskog srca vodi preko tanjira".
Poznati banjalučki kuvar Relja Dimitrijević, executive chef u luksuznom salonu "Vila Slatina", objašnjava da gde god se nalazili, što se tiče rada koji nosi kuvarski posao, on nosi istu težinu, i dodaje je ovde posao teže organizovati zbog samog standarda života i našeg mentaliteta.
UNAPREĐUJE KULTURU I NAČIN ŽIVLjENjA
RELjA Dimitrijević je kaže da je kuvarski posao deficitaran u Srpskoj i da nije siguran da će se u bliskoj budućnosti nešto promeniti, te smatra da je to zadatak koji ostaje generacijama koje dolaze.
Naglašava da je kulinarstvo jedan segment koji unapređuje kulturu i način življenja jednog društva.
Smatra da gde god da se neko odluči za rad, bilo to ovde ili u inostranstvu, ljudi treba da budu srećni.
- Ja svoju decu odgajam da su oni stanovnici zemaljske kugle i da ne postoje nikakve granice, da provedu život tamo gde će biti srećni - kaže Relja.
Kuhinja je specifična, kao i svako drugo zanimanje, a kao ključno u ovom zanimanju Dimitrijević ističe poštovanje rada i angažmana.
- Ja u kuhinji čujem razne zvukove, jedan od najupečatljivijih zvukova je kada kapljica znoja padne i odzvoni o pločicu, a ta je kapljica esencija emocije i zove se - poštovanje. Možda bi pre novca trebalo razmisliti o reči poštovanje. Po meni je to ključ svakog odnosa - dodaje Dimitrijević.
Relja je postao šef kuhinje sa samo 23 godine, ali poručuje da se uspeh meri po tome, koliko je neko bio čovek.
- Zamislite koliko ima kuhinja u svetu, a zamislite onda koliko ima šefova kuhinja, onda ćemo se složiti zajedno da nije preterano veliki uspeh biti šef kuhinje. Ponoviću još jednom kao i mnogo puta do sada, mislim da uspeh nema nikakvih dodirnih tačaka sa poslom kojim se bavim - kaže Dimitrijević i zaključuje:
- Možda uspeh leži sasvim negde drugde. Možda je uspeh kada budemo stari ljudi i kada se pogledamo u ogledalo da smognemo hrabrosti da sebi kažemo "bio sam čovek".