ŠMITOV NOVI UDAR NA SRPSKU: Visoki predstavnik u BiH, čije imenovanje Banjaluka ne priznaje, najavio da će iskoristiti tzv. bonska ovlašćenja
ONI koji su mislili da će nastaviti da se ponašaju onako kako su navikli do sada, malo su razočarani.
Istina je da ne želim da plašim ljude, ali sasvim jasno ću da ponovim da je Dejtonski mirovni sporazum crvena linija za mene. Nadam se da su shvatili da sam spreman da primenim i bonska ovlašćenja, iako to ne želim.
Ovako visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje, otvoreno preti Banjaluci, a zbog odluke RS da preuzme nadležnosti koje joj pripadaju po "Dejtonu", a koje su joj godinama otimane.
Poslednja Šmitova upozorenja usledila su posle odluke Banjaluke da formira Agenciju za lekove RS, o čemu bi danas trebalo da se izjasni i Ustavni sud BiH.
- Sačekajmo šta će sud odlučiti, a onda ćemo delovati, ali budite sigurni da ćemo omogućiti građanima da imaju pristup lekovima - poručuje visoki predstavnik.
Osim tzv. bonskih ovlašćenja, koja mu omogućavaju da poništava odluke i smenjuje funkcionere, Šmit repertoar pritisaka pokušava da proširi i finansijskim merama. Zato i pominje raniju odluku nemačke vlade da stopira 120 miliona evra pomoći RS, a zbog "secesionističkog ponašanja". On dodaje i da se ne može isključiti da se "pre ili kasnije razgovara i o sankcijama".
Inače, Šmit je već u dva navrata primenio tzv. bonska ovlašćenja. Prvo kad je suspendovao Zakon o nepokretnoj imovini koji je usvojila RS, i drugi put kad je nametnuo odluku o finansiranju izbora u BiH.
Republika Srpska je još od prošle godine i nametanja izmena Krivičnog zakona BiH, kojima je uvedeno kažnjavanje negiranja genocida (što je bio poslednji potez Šmitovog prethodnika Valentina Incka), ušla u proces vraćanja nadležnosti. Sve one su sa Srpske prenete na nivo BiH nametnutim odlukama OHR i visokog predstavnika BiH. Tada je iz RS rečeno da se radi o čak 140 raznih odluka na štetu RS.
Jedna od nadležnosti, za čije se vraćanje sada bori RS, odnosi se na zdravstveni sektor. Tako Srpska želi ponovo da formira svoju Agenciju za lekove, jer se tokom pandemije virusa korona video loš odnos Agencije za lekove BiH prema RS.
Odloženo o pravosuđu i odbrani
Banjaluka je ranije, pre nego što je doneta odluka o osnivanju Agencije za lekove, najavila i vraćanje nadležnosti iz oblasti pravosuđa, odbrane i bezbednosti i poreza. Međutim, na nedavnoj sednici Narodne skupštine RS ovi potezi su prolongirani za šest meseci.