MEDALJA ZA SPOMEN NA HEROJSTVO: Sećanje na golobradog Đorđa koji se suprotstavio zločinačkoj "Oluji" (FOTO)
U BANjALUCI je juče održan pomen Svetozaru Nikodinoviću (76), rođenom i stasalom u Kozjaku, kod Loznice, između Jadra i čuvenog Cera, koji je sa porodicom, kao ugledni graditelj kapitalnih zdanja širom BiH, živeo u Banjaluci.
To je bila i prilika da se srodnici, prijatelji i poštovaoci VRS sete njegovog sina jedinca Đorđa, koji je poginuo kao vojnik na odsluženju redovnog vojnog roka, pred kraj rata u BiH, kada je njegova jedinica pružala otpor hrvatskim jedinicama koje su krenule ka Banjaluci. Tada su poginula njih 22 golobrada mladića, među kojima je bio on, koji je, može se reći, bio na pragu života.
- Imao je državljanstvo Srbije i SRJ i mogao je u svakom trenutku da dođe na svoju dedovinu, ali tako nešto nije hteo ni da čuje - priča kroz suze njegova tetka Staka Nikodinović, inače jedna od naših najvećih žena humanitarki u rasejanju.
- Divno dete. Božje dete. Od tada, tuga ga ne napušta. Moj brat, a pre toga, i njegova supruga Vera, moja snaha, živeli su, kako se to kaže „nazor“, uz bol, tugu i sećanje na svog jedinca i naše milo čedo.
Zoran Cvijanović, Đorđev bliski rođak, podseća da je povodom Vidovdana, slave Republike Srpske, predsednik RS dodelio posthumno Medalju zasluga za narod Nikodinoviću.
- Nije hteo da dođe u Srbiju i sačuva život, a nije teško to ni da se objasni, jer su Nikodinovići vazda bili junačka loza u kojoj se životom svojim, za rod i veru svoju, visoko uzdigao - priča Zoran.
I sin Stake Nikodinović svojevremeno je, dok su drugi u policiji vešto izbegavali da idu na Kosmet, išao uvek redovno i vanredno, mada je znao da će mnogi koji su suprotno radili proći bolje u tim smutnim vremenima u kojima je, pored istinskog, „cvetao“ i lažni patriotizam.
BONUS VIDEO: ONI NAS ČUVAJU - Srpski vojnik ima najsavremeniju borbenu opremu za sve izazove