IZ OSKUDICE NA SEBE DIŽU RUKU: Crna statistika - iz godine u godinu sve veći broj samoubistava u Srpskoj

Da je osećaj bezizlaznosti, očaja i depresije sve prisutniji, govore i brojke da je lane registrovano 213 samoubistava, godinu ranije 185, dok je 2019. godine bilo 173 suicida. Ipak, podaci za prva tri meseca ove godine pokazuju da je registrovano manje samoubistava nego u istom periodu 2021.

- U prva tri meseca 2022. godine, na području RS evidentirano je 45 samoubistava, što je manje za 10 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Posmatrajući način izvršenja, najviše samoubistava je počinjeno vešanjem (23), a potom upotrebom vatrenog oružja (15) - naveli su u MUP.

Većina onih koji su podigli ruku na sebe ove godine su muškarci - prema polnoj strukturi izvršilaca tog strašnog čina, 37 su muškog i osam ženskog pola.

- Najviše samoubistava su počinile osobe starosti preko 60 godina (28). Jedno samoubistvo je počinilo lice starosti od 18 do 20 godina. Oni od 21 do 30 god počinili su četiri samoubistva. Bio je jedan suicid, koji je počinila osoba starosti od 31 do 40 godine. Registrovano je pet samoubistava koje su počinile osobe srednje dobi, od 41 do 50 godina, a lica od 51 do 60 godina izvršila su šest samoubistava - podaci su MUP RS.

Ova crna statistika pokazuje da je narušeno mentalno zdravlje ljudi u Srpskoj, kaže psiholog Aleksandar Milić. On navodi da je sve veći broj ljudi koji traže pomoć psihologa i psihijatra, ali da je povećan broj i onih koji to ne učine, a sigurno da bi trebalo.

- Upravo oni koji se sami bore sa mentalnim bolestima, koji se nikome ne obraćaju, na kraju počine strašan čin prema sebi. To su teži slučajevi i oni retko kad to mogu da shvate, da im je potrebna pomoć. Ta kategorija ljudi je najrizičnija. U osnovi njihove bolesti je totalni pad emocionalnih snaga - depresija, stalna patnja i strepnja u odnosu na ono što ta osoba opaža - kaže Milić.

Osobe sklone suicidu prepoznaju se i po paničnim napadima, vrlo teško izdržljivim po njih, navodi Milić.

- Zabrinjavajuće je da raste broj mlađih i ljudi srednjih godina koji padaju u takvo stanje.

Pad u bezizlaznost, teški pesimizam i očaj. U takvom stanju, oni ne nalaze rešenja i odlučuju se prvo na pasivizaciju, neaktivnost, a onda počinju da maštaju o postmortalnom periodu, često je tu i oproštajno pismo - kaže Milić.

Psiholog pojašnjava i da je veliki okidač samoubistva nezadovoljstvo sredinom u kojoj žive.

- U prethodnom periodu pandemija i zatvaranja samo su pogoršala stanje kod takvih ljudi.

To je često subjektivno. Uslovi življenja tu igraju veliku ulogu. Sada imamo poskupljenja, nestašicu i oskudicu zbog kojih mnogi imaju neizvesnu budućnost, i to je zasigurno jedan od rizičnih faktora koji utiču na mentalno stanje ljudi, o pogotovo onih krhkih i osetljivih - smatra Milić.

APEL ZA POMOĆ

SVAKI suicid ili njegov pokušaj svojevrstan je apel za pomoć.

- To je njihov odgovor na stanje koje je nepodnošljivo. Da bi pomogli takvim ljudima, prvo ih moramo prepoznati - oni su obično povučeni, ćutljivi. Potrebno je prvenstveno da se preko porodičnog lekara upute odgovarajućem psihologu i psihijatru, i da se primeni odgovarajuća terapija - naveo je Milić.