I KULTURA NA RESPIRATORU: Umetnici Srpske u vreme pandemije prošli golgotu, najteže nezavisnim stvaraocima

- Čak i kad su mere popustile, veliki broj ljudi nije ni dolazio na predstave zato što su se veoma plašili bolesti i čuvali se većih okupljanja - kazala je Nina Grahovac.

Ona smatra da je situacija za sve umetnike komplikovana, ali je posebno složena za one koji nemaju sigurnu platu i rade kao nezavisni umetnici.

- Mnogima je problem manji broj nastupa jer svi umetnici žive od svoje publike. Jeste da su institucije u početku nešto pomogle, ali to je neznatna pomoć. Ipak, mislim da će pozorište preživeti i ovo, kao i mnogo stvari pre. Ljudi su još ipak duboko u sebi željni susreta jedni s drugima, a i sa pozorištem - rekla je Grahovac.

Za Milanku Blagojević, književnicu iz Republike Srpske i direktorku Centra za kulturu Šamac, umetnost predstavlja najvažniji vitalni organizam čojstva koji je u stanju da stoički preživi sve izazove.

- Pandemija je svakako veliki udarac na sve sfere života, pa tako i na kulturu i rad kulturnih institucija. Svi smo radili u otežanim uslovima. Kao književnica imala sam drastično smanjen broj promocija knjiga, a kao neko ko organizuje kulturne manifestacije stalno sam bila u različitim vrstama ograničenja, ili po broju publike ili po iznenadnim otkazivanjima planiranih događaja. Čini mi se da dišemo i živimo polovično, ali moramo ići dalje - kazala je Blagojevićeva.

SKROMAN BUDžET

NEBOJŠA Kuruzović, nezavisni pesnik i muzičar poetskog džez kabarea, govorio je kako su nezavisni umetnici i te kako bili pogođeni i još uvek se oporavljaju.

- Vreme zabrana koristio sam za rad na albumu i bilo je produktivno, ali finansijska pomoć na republičkom i gradskom nivou je bila minimalna. Čak je i budžet za projekte na polju kulture bio skromniji nego ranijih godina. Kada je reč o muzičkoj sceni u Banjaluci, mi smo i pre pandemije bili na aparatima, a kovid je samo isključio te aparate, pa ko preživi pričaće - zaključio je Kuruzović.