ŠMIT "IGRA" NA NEMAČKO POKAJANJE: Šta je visoki predstavnik poručio u pismu poslanicima Parlamenta BiH

Tako je Šmit u pismu koje je 9. decembra poslao poslanicima Parlamenta BiH, kao argument zašto treba da donesu zakon o zabrani govora mržnje, negiranje svakog genocida i veličanje osuđenih ratnih zločinaca, između ostalog, naveo i sledeće:

- Dozvolite mi da kažem nešto o svom ličnom iskustvu: kao Nemac iz generacije koja je odrasla posle Drugog svetskog rata i kao neko ko je imao mogućnost - i još oseća odgovornost - da radi na pomirenju na različitim mestima, znam koliko je teško postići ovaj cilj. Moji sunarodnici su imali bitnu pomoć međunarodne zajednice prilikom suočavanja sa prošlošću.

Ovako formulisane Šmitove poruke, prema nekim tumačenjima, dvostruko su navlačenje na "tanak led". Prvo, u njima se krije pokušaj poređenja zločina u BiH i navodnog genocida u Srebrenici, sa monstruoznim nacističkim inženjeringom istrebljenja Jevreja, Srba i ostalih Slovena, Roma... Drugo, Šmit pre svega neposlušnim liderima u RS nameće međunarodnu zajednicu kao mentora, i to uvijenu u oblandu parole - "kad smo to mogli da prihvatimo mi Nemci, što ne biste i vi".

U pismu Šmit poručuje da je spreman da povuče sporni Inckov zakon o zabrani negiranja genocida, a koji je i doveo do aktuelne krize u BiH, ukoliko ga parlamentarci BiH poslušaju i donesu svoj propis koji bi tretirao ovo pitanje.

Pokušao je i da opravda skandalozni nametnuti zakon bivšeg visokog predstavnika, pa je tako naveo da se on isključivo odnosi na pojedince koji su činili ratne zločine, a ne na narodne ili etničke grupe u celini. Takođe, Šmit je poručio da zakon ne pravi razliku na osnovu etničke pripadnosti žrtava, niti pravi razlike između etničke pripadnosti počinilaca.

- Svaki novi zakon koji će regulisati ovo pitanje, treba da sadrži ove koncepte - smatra Šmit.

Rekao je i da negiranje dobro dokumentovanih i utvrđenih činjenica o ratnim događajima, uključujući genocide, "sprečava društva da se nose sa kolektivnom prošlošću, predstavlja nastavak zlostavljanja žrtava i ugrožava napore koji se preduzimaju u cilju postizanja pomirenja i trajnog mira", kao i da ova pitanja ne bi trebalo da budu politizovana.

On je pozvao Parlamentarnu skupštinu BiH da se bavi rešavanjem šireg pitanja pomirenja i uspostavi institucionalizovani proces pomirenja, i najavio da će poslanicima uskoro poslati posebno pismo na ovu temu.

NEZAVISNI PO MERI OHR

ŠMIT je početkom decembra poslao još jedno pismo parlamentarcima BiH u kojem je od njih tražio da im među prioritetima bude rešavanje pitanje državne i vojne imovine. Poručio im je da treba da "preuzmu odgovornost i usvoje zakone na državnom nivou koji će regulisati ovu oblast". Zatražio je i osnivanje radne grupe, u kojoj bi, pored parlamentaraca i predstavnika relevantnih institucija na državnom i entitetskom nivou, bili i domaći i međunarodni nezavisni stručnjaci, uključujući predstavnike Evropske unije. A listu tih "nezavisnih stručnjaka" dostaviće im upravo Šmit, odnosno Kancelarija visokog predstavnika (OHR).