NAPRAVILI NAJVEĆE GUSLE NA SVETU: Nemaju novca da ih prijave za Ginisa

Međutim, zbog finansijskih poteškoća nisu uspeli da ih prijave za slavnu knjigu rekorda.

Ovaj instrument, koji se čuva u Bijeljini, krase portreti Filipa Višnjića i Kosovke devojke, a kako kaže Stevanović, napravljene su u toj veličini da bi podsećale narod na burnu srpsku istoriju, tradiciju i epsku poeziju.

– Ipak, nismo imali dovoljno podrške da te gusle prijavimo za Ginisa. Trebalo je da se za tu prijavu uplati određeni iznos novca, ali, nažalost, kada su ulaganja u kulturu u pitanju, niko nije preterano zainteresovan. Te gusle, u koje smo mi uložili mnogo truda i volje, sada stoje u etno-selu Stanišići – rekao je on.

Ispričao je da su ih izlagali nedavno na “Višnjićevim danima” u Bijeljini s nadom da će se nešto promeniti, ali, kako je kazao, i dalje nema pomaka.

– Mi nećemo odustati, jer gusle su jedini srpski instrument koji je uvršten na spisak Uneska kao deo nematerijalne kulturne baštine. Njih su svojatali Albanci, Hrvati i drugi narodi, ali su se Srbi za njih izborili jer srpskom narodu istinski pripadaju. Zato mi ne možemo da odustanemo od ideje da budu u Ginisovoj knjizi – kazao je Stevanović.

Dodao je da bi bilo dobro da se i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske ukljući i da pomogne, jer je reč o impozantnom predmetu.

– Pre četiri godine, na krsnu slavu guslarskog društva Svetog Dimitrija, Vukan Đuka i ja poželeli smo da napravimo te velike gusle kako bismo sačuvali od zaborava ono što čini Srbe i njihov identitet – naveo je Stevanović koji je izradio i gusle koje su poklonjene ruskom patrijarhu Alekseju.

Gusle za Ginisa izrađene su ručno od crne lipe, a kako je rekao Đuka, jedan čovek ih ne može nositi, ali ih može pomerati.

Gradonačelnik Bijeljine obećao pomoć

– Svaki detalj je pažljivo rađen, a proces nije bio nimalo lak. Mnogo ljubavi smo uložili u njih sa željom da im se svet divi, ali, eto, nismo imali sredstava da do kraja ostvarimo našu zamisao. Gradonačelnik Bijeljine je nedavno obećao da će nam pomoći u realizaciji ideje da uđu u Ginisa, pa ćemo videti – objasnio je Đuka.

Dodao je da ovaj instrument nikada neće biti zaboravljen, te da mu ljudi znaju doneti gusle stare 100 godina da ih popravi i osposobi.

– Verujte da baš one imaju najlepši zvuk. U mom selu se ništa nije dešavalo bez gusala, svaka kuća ih je imala, a to je zato što su gusle uteha u nevolji i radost u životu – zaključio je Đuka.

Pevanje uz gusle kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije upisano je na Uneskovu listu.

Interesovanje omladine za gusle

Vukan Đuka je istakao da je 2002. godine u Bijeljini registrovano Udruženje guslara “Filip Višnjić”.

– Kad smo u ratu izbegli u Bijeljinu, odlučili smo da oformimo udruženje, jer smo ga imali i ranije u Sarajevu.

Finansiramo se od članarine, i poneko ko je ljubitelj gusala ponekad nešto donira. Održavamo republičke i savezne festivale, a imamo dosta omladine koju poučavamo sviranju gusala. Srećom, ima mladih koji žele da nauče svirati gusle kako bi sačuvali istoriju i prenosili je s kolena na koleno – rekao je Đuka.

(Hercegovac.net)