ŽIVOT UZ PAPRENE POZAJMICE: Građani sve češće ulaze u nepovoljne finansijske aranžmane da popune kućne budžete

Građani te popularne pozajmice na nekoliko meseci, podižu da bi kupili hranu, zimnicu, ogrev, spremili decu u školu, platili lečenje, registrovali automobil... A, ukoliko im ostane prostora pozajmice podižu i za letovanja i zimovanja.

Da MKO ide odlično pokazuju i podaci Agencije za bankarstvo RS, prema kojima su građani za devet meseci ove godine povećali zaduženost u mikrokreditnom sektoru za 33 miliona maraka u odnosu na devetomesečni izveštaj 2020. godine.

Najskuplji oblik ovakvog zaduživanja su pozajmice na tri meseca u MKO gde se građanima ponudi da uplatom 10 odsto od ukupnog iznosa pozajmice mogu svaki mesec prolongirati vraćanje kredita. Ukoliko to prihvate, građani ulaze u začarani krug konstantnog produžavanja otplate i pozajmica od nekoliko stotina maraka što ih na kraju košta višestruko.

Sagovornici "Novosti" kažu da su pozajmice u MKO postale sastavni deo života građana, jer je život u Srpskoj postao veoma skup.

- Podigao sam pozajmicu na šest meseci od 2.000 KM kako bih obezbedio ogrev, zimnicu i registrovao automobil. Iako i supruga i ja radimo u kućnom budžetu uvek fali novca. Plate su iste, a cene samo idu nagore. Skuplje je gorivo, hrana i odeća - priča za naš list Banjalučanin Dragan K.

Murisa Marić, izvršna direktorka Udruženja potrošača "Don", kaže da su pozajmice koje se nude građanima i koje se dobijaju za nekoliko sati, veoma opasne jer ih vuku u finansijsko "ropstvo".

- Građani ih uzimaju olako. Pozajmicama ulaze u začarani krug gde jedna pozajmica prati drugu i tako unedogled. Nažalost, nalazimo se na rubu siromaštva po svim parametrima i ovaj brzi i skupi keš mnogima omogućava da prežive - ističe Marićeva.

Ona kaže da su građani RS sad već navikli da budu konstantno u nekim kreditima.

- Mnoge porodice žive od pozajmica. Život je izuzetno postao skup i dve plate ne mogu da pokriju potrošačku korpu za četvoročlanu porodicu. A o letovanju ili zimovanju da ne govorimo - kaže Marićeva.

Ekonomista Goran Radivojac, pojašnjava da, nažalost, u Srpskoj pokušavaju da žive kao na Zapadu, ali visina plata građana ne može ispratiti takav standard i onda na scenu stupaju MKO.

- Institucije RS bi morale preispitati rad MKO na tržištu, jer građani koji i nemaju redovna primanja kod njih dobijaju mini-pozajmice i tako tonu sve dublje u finansijsku provaliju - ističe Radivojac.

Ostvarena milionska dobit

DOBIT (MKO) u Srpskoj za devet meseci ove godine iznosila je 16,56 miliona maraka, što je za 7,1 milion maraka više u odnosu na isti period lani, podaci su Agencije za bankarstvo RS. Ukupna zaduženost u mikrokreditnom sektoru na kraju septembra ove godine iznosila je oko 383 miliona KM, što je za 35 miliona više u odnosu na isti period prošle godine.