BJELICA: Nakon Đurđevdana 1993. međunarodna zajednica shvatila da se ne može igrati sa Republikom Srpskom

Zato im je bilo potrebno da "obezglave" našu delegaciju - da naprave diskontinuitet. Upravo to je bio razlog što u Dejton nisu mogli ići ni predsednik Karadžić ni general Mladić, prisetio se Bjelica dešavanja nakon što je Narodna skupština Republike Srpske odlučila 6. maja 1993. godine, da se o Vens-Ovenovom mirovnom planu za BiH izjasni narod na referendumu.

To je bio uvod u odbijanje zahteva zapadnih sila da se ukine Republika Srpska i umesto nje formiraju kantoni.

Ubrzo nakon Dejtona, učinjeno je sve da mi odemo sa vlasti, da budemo proganjani i anatemisani, u čemu je učestvovala međunarodna zajednica, BH Federacija, zvanična Srbija (posebno u doba Borisa Tadića i njegove bratije), ali i neki domaći faktori. Ne prestaje ni danas primena prijetnji i ucena, i dovođenja "mladih, novih i podobnih" koje mogu da drže u šaci i daljinskim upravljačem, preko njih, kroje sudbinu i našeg naroda i svih drugih u ovom regionu - navodi Bjelica.

Kako kaže, Srbi su dugo zatezali u pregovorima dok se ne dobije najbolja ponuda po Srbe, a zatim odluka donese konsenzusom.

Mi smo verovali da postignutim ingerencijama možemo zaštititi svoj narod. Naš stav je bio da se u BiH radi o tri konstitutivna suverena naroda i po tome da pripadaju i resursi i ingerencije. Na žalost, kasnije je Biljana Plavšić predala neke ingerencije na štetu Srba, potpuno suprotno sporazumu, a u nadi da će se trajno spasiti već pripremljene optužnice pred Tribunalom u Hagu. U suštini, Srbi su prevareni po osnovu svih nedovoljno definisanih ili nedorečenih odredbi - to je ohrabrilo naše neprijatelje da tumače kako hoće, ali uvek na štetu Srba. I ne samo otvorene neprijatelje, nego i sve one "naše" koji naivno veruju da će im kooperativnost na štetu sopstvenog naroda i zemlje doneti neke lične benefite. Tako je svih ovih 26 godina pa i danas. Svi naši dogovori sa delegacijom Srbije pogaženi su pre svega od strane Miloševića koji je prvo zloupotrebio naivnost Patrijarha Pavla i sa njegovim potpisom doveo našu delegaciju pred svršen čin u kojem naša delegacija nije imala pravo glasa, odnosno, puni pregovarački kapacitet u ime Srba iz Bosne pripao je Miloševiću i on se naivno nadao da će tako kooperativan izdejstvovati benefite za sebe, skidanje sankcija i druge pogodnosti - navodi Bjelica i dodaje:

Bilo je to pogubno naivno po njega, po nas, po Srbiju i Srpsku. Naša delegacija je pred sami polazak u Dejton izdejstvovala Aneks na taj dogovor, po kojem je naša delegacija morala biti pitana i obavještavana u svakoj fazi pregovora u Dejtonu. Međutim, Milošević je u Dejtonu potpuno ignorisao i Aneks i našu delegaciju. Jedini iz naše delegacije koji je mogao i morao da reaguje je Vladimir Lukić. Bio je u delegaciji kao geodeta sa zadatkom da prati prenos iscrtavanja teritorija sa velikog na manji razmer. Nije to uradio. Bavio se nekim svojim stvarima, a danas krivicu za brojne propuste pripisuje ostalim članovima delegacije, pa i samom Radovanu koji tamo uopšte nije ni bio. Njegove javno iznošene tvrdnje da je Milošević poštovao samo njega, od svih drugih funkcionera iz Srpske upravo jeste dokaz da je imao instrukciju da ne radi svoj posao zbog kojeg je i otišao na pregovore. U tom procesu prenosa sa mape na mapu, oduzeti su nam neki dijelovi, na nekoliko mjesta presječena teritorija - isključivom krivicom nezainteresovanih Lukića koliko i Miloševića.

- Samo pukim slučajem izbegli su da uzmu, na primer, deo Jahorine sa samim vrhom planine. Nisu insistirali ni na dogovorenim rešenjima za Brčko (most preko srpske teritorije i deo luke za Federaciju), za izlaz na more za muslimane i Srbe južno od Cavtata, gde bi severnije bili muslimani, a Srbi u delu do Prevlake), za Sarajevo (podelu Miljackom od Grbavice nizvodno) i zamenu teritorija protiv koje stranci NISU bili (Vogošća za Goražde na primer). Pre nekoliko godina, upravo u "Večernjim novostima" objavljen je intervju sa profesorom Ronaldom Hačetom. Američki Republikanac, ekspert instituta "Kejto". Dolazio je kod Radovana Karadžića u jesen 1994.godine. Pred kraj razgovora, Radovan mu je predao svoj predlog mirovnog rješenja situacije u BiH adresiran na Klintona. U tom intervjuu Hačet doslovno kaže 'Autor Dejtonskog sporazuma je Radovan Karadžić' - zaključio je Bjelica,

On je na kraju poručio da bez sloge nema ni budućnosti Republike Srpske.

(ATVBL)

BONUS VIDEO: "FT1P" daje odgovor, kako da osnujete preduzeće?