OD SMOKVE SVE LEKOVITO: Ove sezone suša u Hercegovini osetno umanjila prinose voća, ali ne i kvalitet

Božo Vlačić iz Trebinja jedan je od retkih koji se bave plantažnim uzgojem ovog voća, a pored suše imao je problema i sa navodnjavanjam zbog radova na koritu nedaleko od njegove plantaže.

Ipak, i pored toga, on ističe ovogodišnji kvalitet.

- Rod nije najbolji, jer pola smokve tokom leta nije ni rađalo, baš ovde u delu gde je zemlja peskovita. Međutim, smokva je takva biljka i u drugom delu gde ima zemlje vlaga se zadržala, manji su bili prinosi, ali je kvalitet na vrhunskom nivou - kaže Vlačić.

Sem toga što je smokva zaštitni znak Hercegovine, radi se o veoma zahvalnoj biljci od koje se mogu koristiti pored ploda i ostali delovi. Tako je smokvin list, zahvaljujući tome što se radi o voćki koja se ničim ne tretira, veoma zdrav i lekovit, naročito za dijabetičare i ljude koji pate od povišene masnoće u krvi.

- Veoma je traženo slatko od tvrde smokve bez zaslađivača, zatim pekmezi, džemovi, suve i punjene smokve, rakije i likeri. Smokva je izuzetno zdrava, a na ceni su i sirupi za kašalj, čaj, kao i brašno od lista - dodao je Vlačić.

Na jednoj od parcela gde uzgaja smokve nalazi se devet različitih sorti pa berba traja i više od šest meseci.

- Na plantaži imam devet sorti i to naših autohtonih. Imam dve veste petrovače, šarabulje, begove, a evo i u novembru imaćemo šta ubrati - naglasio je Vlačić.

IZOSTALI PODSTICAJI DRŽAVE

NA području Hercegovine, Božo Vlačić i njegov brat bili su među prvima koji su se ozbiljnije bavili uzgojem smokava, nadajući se da bi to mogao biti brend, jer tržišta za proizvode od tog voća ima. Ali, nadležne institucije to još uvek ne prepoznaju.

- Podigli smo prvu plantažu smokava i mislili smo da će država pomoći, odnosno da će se aktivnije uključiti da to krene. Međutim, to se još uvek ne prepoznaje kao isplativ projekat - ističe Vlačić.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU