SRPSKA VRAĆA VOJSKU? Dodik najavio da bi Banjaluka mogla da aktivira garnizone koji su se 2004. slili u snage BiH

- Sve što je štetno po interese RS moramo odbaciti. Ovih dana popisujemo ono što je urađeno od strane visokih predstavnika ili kroz naše sporazume i davanja saglasnosti. Povući ćemo našu saglasnost iz sporazuma o vojsci i Visokom sudskom i tužilačkom veću. Postoji želja da se predloži, da se kroz rušenje Zakona o oružanim snagama BiH u roku od nekoliko meseci formira vojska Republike Srpske. To je sve u skladu sa Ustavom i nema mesta na svetu gde zakonom pokušavaju da sruše Ustav. U Ustavu BiH piše da postoji vojska Republike Srpske - naveo je Dodik, koji već duže vremena ukazuje na pokušaje visokih predstavnika Valentina Incka i njegovog naslednika Kristijana Šmita da ukinu ovlašćenja RS proizvoljnim tumačenjem Dejtonskog sporazuma.

Oružane snage BiH formirane su posle reforme odbrane iz 2004. godine, kada su ukinuta entitetska ministarstva odbrane i entitetske - Vojska RS i Vojska FBiH, i osnovana jedinstvena vojska. Radomir Lukić, profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, za "Novosti", kaže da je moguće u delo sprovesti ideju Dodika o vraćanju Vojske RS, te povlačenju saglasnosti na sporazum o formiranju Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH:

- Većina nadležnosti koje je sebi prisvojila BiH doneta je po istom receptu. Visoki predstavnik donese zakon, kojim uređuje određenu oblast, koja je u nadležnosti entiteta, a onda pripreti, formalno ili neformalno, da će sve poslanike i delegate u Parlamentarnoj skupštini BiH smeniti dok ne usvoje ili ako ne usvoje zakon koji je on doneo, u istom obliku. Pritom naredi da se parlamentarna skupština o tom zakonu može izjašnjavati samo tako da ga prihvati ili odbije. Ako se njegov zakon odbije slede sankcije koje su već izricane ljudima na ovim područjima i to bez zakona, suda... Tako je bilo sa odbranom i VSTS. S obzirom na način na koji je to učinjeno, gde nigde nije rečeno da se to čini trajno i da se Srpska odriče tih svojih nadležnosti, moguće je povući te saglasnosti.

Naš sagovornik ističe da je teško reći kakve bi to posledice izazvalo:

- Ne znamo ni kakve će posledice izazvati ponašanje visokog predstavnika sa stalnim nametanjem osećaja krivice, stigmatizacijom Srba. Dosta je više pretnji sukobima. Ako prostakluci visokog predstavnika i Bošnjaka, koji se tiču Srpske i Srba, te postupaka Ustavnog suda BiH nisu doveli do sukoba, onda neće ni ovo.

Šef delegacije EU u BiH Johan Satler rekao je u utorak za medije u Sarajevu, da "političari u BiH moraju da se posvete pitanjima reformi, a priče o bilo kakvom povlačenju nadležnosti kojima se svedoči prethodnih dana i koje potencira Dodik, ne dolaze u obzir":

- Nema diskusije o tim pitanjima. Mislim da je krajnje vreme da se ponovo vrati za sto i započne razgovore o temama koje su od suštinskog interesa. Za tango je potrebno dvoje, a u ovoj zemlji je više strana i pozivam ih da se vrate i posvete svojim zadacima. Niko od građana nije zainteresovan za veštački izazvane blokade koje blokiraju rad institucija. Za dva dana imamo posetu Ursule fon der Lajen koja dolazi da otvori most na Svilaju koji je finansiran sredstvima EU. To govori da mi sa svoje strane ulažemo novac i ispunjavamo svoj deo zadataka i zato očekujemo da domaće vlasti urade svoj deo i razgovaraju o problemima koji tište građane.

Inače, Dodik govori i o povlačenju sporazuma o Visokom sudskom i tužilačkom veću koje je regulatorno telo na nivou BiH i koje uspostavlja etičke i profesionalne standarde za pravosudnu profesionalnu zajednicu.

ŠMITOV STAV: NE DIRATI GRANICE

PORTPAROL Kancelarije visokog predstavnika Šmita Mario Brkić poručio je u utorak da Šmit "ni pod kojim uslovima neće dozvoliti prekrajenje granica u BiH". On je ovako odgovorio na pitanje kakav bi Šmit zauzeo stav da Dodik proglasi nezavisnost Republike Srpske.

- Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, entiteti imaju svoju ustavnu poziciju unutar države BiH, nemaju pravo na otcepljenje i oni postoje samo na osnovu Ustava BiH - rekao je Brkić.