GODINE PROLAZE, A "DIVLJIMA" SE BROJ JOŠ NE ZNA: Posle 36 meseci nije poznato koliko je nelegalnih zdanja ušlo u proces ozakonjenja

Zvanična procena pred usvajanje zakona je bila da se na području Srpske nalazi oko 80.000 "divljih" građevina! Iako je zakon u primeni već tri godine još nema zvaničnih rezultata koliko je ukupno do sada objekata ušlo u proces legalizacije.

Glavni krivci za ovo su lokalne zajednice koje ne obaveštavaju Vladu i Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske dokle se stiglo sa procesom legalizacije. Sagovornici "Novosti" kažu da se ovaj proces mora ubrzati na lokalnom nivou, jer ukoliko se to ne uradi mnogi objekti bi mogli ostati u "sivoj zoni".

Ljubiša Ćosić, predsednik Saveza opština i gradova RS, kaže da su u ovom poslu podbacile lokalne zajednice jer ga ne ubrzavaju.

- Lokalna administracija mora izaći na teren i obići svoju teritoriju i dokumentovati koliko tačno ima objekta da nisu ušli u proces legalizacije. Zatim porazgovarati sa ljudima i ako treba doneti i određene skupštinske odluke o kaznama za one koji izbegavaju prijaviti objekte - kaže Ćosić. - U interesu opština i gradova jeste da imaju legalno sagrađane objekte u opštini, jer se može naplaćivati porez na nepokretnost, komunalne takse i druge naknade, a od kojih se pune lokalni i republički budžeti.

Srebrenka Golić, ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS kaže da je cilj Zakona o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata bio da nelegalni objekti budu što pre ozakonjeni, kao i da bude sprečeno dalje nanošenje štete javnim prihodima.

Ona je podsetila da je donošenje Zakona bilo neophodno s obzirom na to da je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju istekao 31. decembra 2016. godine, a da je na terenu i dalje bio veliki broj bespravnih graditelja koji nisu podneli zahtev i nisu ušli u proceduru rešavanja statusa nelegalnih objekata.

- Bespravnom gradnjom nanosi se nenadoknadiva šteta lokalnoj zajednici zbog trajno ili privremeno izgubljene mogućnosti prostornog uređenja i razvoja, ali i šteta samim investitorima, naročito za one objekte za koje neće biti moguće izvršiti trajnu urbanu integraciju bespravnih objekata u prostoru - napomenula je Golićeva.

BANjALUKA NA VRHU

OD 64 lokalne zajednice grad Banjaluka je rekorder sa više od 10.000 objekta izgrađenih bez građevinske dozvole. Iz gradske uprave "Novostima" nisu odgovorili koliko je od ovih objekata ušlo u proces legalizacije.

ZEMLjA BEZ VLASNIKA

ĆOSIĆ kaže da se širom Srpske, pogotovo u ruralnim predelim i prigradskim naseljima, otkrivalo prilikom prijave legalizacije i da zemljište na kojem je sagrađen objekat nije upisano na istog vlasnika, pa se stvara dodatni problem za legalizaciju.