IZBOR ŠMITA NELEGALAN I NELEGITIMAN: Diplomatskom notom OHR-u Ambasada Kine u BiH znatno ojačava poziciju Republike Srpske

To za "Novosti" kaže profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir, navodeći da to što su dve velike sile poput Kine i Rusije protiv nametanja odluke o visokom predstavniku pokazuje da Srpska i njen stav prema OHR-u nisu usamljeni.

- Zajedno sa diplomatskom notom Rusije, koja joj je prethodila sam dan ili dva, ona je dokaz da ove dvije svjetske sile ne žele prihvatiti samovolju Zapada koji bi da nametne svog tzv. visokog predstavnika u BiH, suprotno međunarodnom pravu koje, u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, jasno propisuje da nema imenovanja visokog predstavnika bez rezolucije SB UN, što se nije dogodilo sa Kristijanom Šmitom.

U tome se, po meni, ogleda značaj diplomatske note Kine od 16.8.2021. godine, jer je time jasno poručeno da Šmit nije visoki predstavnik i da je suprotno međunarodnom pravu to što se on tako želi predstaviti.

Dosledno tome, iz ove note dalje proizlazi kao posledica da se zvanična Kina sa njim ne može sastajati službeno,pošto on nije visoki predstavnik.

U konačnom, iz toga proizlazi i da Kina neće priznati ni bilo koji akt koji bi Šmit ovde eventualno pokušao da nametne, kao što ni Rusija to ne bi priznala, jer iz nota Rusije i Kine pravno-logički proizlazi da kad ne prihvataju Šmita za visokog predstavnika ne mogu prihvatiti ni bilo koji akt koji bi on ovde nametnuo.

Ove dve sile bi sada trebale da izdaju i note da ne prihvataju ni Inckov tzv. "zakon o zabrani negiranja genocida", jer ni SB UN ni onaj fantomski savet za primenu mira u BiH nikada do danas nisu ovlastili nijednog visinteokog predstavnika da u BiH može nametati ZAKONE.

Tek sa takvom dodatnom diplomatskom notom bi dobile svoj puni smisao i potonje note Rusije i Kine.

Ta dodatna diplomatska nota Rusije i Kine da ne prihvataju ni Inckov tzv. "zakon o zabrani negiranja genocida" bila bi u skladu sa međunarodnim pravom, jer to ne bi bila nota protiv zakona koji je usvojio državni parlament, u kom slučaju bi se Rusija i Kina miješale u unutrašnje poslove jedne države, već bi se radilo o noti kojom se ne priznaje nešto što pojedinac hoće u državi da nametne kao svoj privatni zakon, iako ga nijedan izvor prava na to ne ovlašćuje.

Kada se, dakle, izda diplomatska nota kojom se ne prihvata akt za koji pojedinac samovoljno hoće da bude zakon u državi, onda je takva nota apsolutno u skladu sa međunarodnim pravom - navodi on.

Milan Blagojević, profesor ustavnog prava i sudija, koji je dao ostavku u banjalučkom Okružnom sudu iz protesta, nakon nametanja "Inckovog zakona", tvrdi da kao posledica, iz note proizilazi da se Kina sa Šmitom ne može sastajati službeno, pošto on nije visoki predstavnik.

- Iz toga proizilazi da Kina neće priznati bilo koji akt koji bi Šmit pokušao da nametne - kaže Blagojević.

On smatra da ove dve sile sada treba da izdaju i note da ne prihvataju ni "Inckov zakon".

- Ni Savet bezbednosti UN, ni fantomski savet za primenu mira u BiH nikada do danas nisu ovlastili nijednog visokog predstavnika da u BiH može nametati zakone. Tek sa takvom dodatnom diplomatskom notom dobile bi svoj puni smisao i kasnije note Rusije i Kine. Kada se, dakle, izda diplomatska nota kojom se ne prihvata akt za koji pojedinac samovoljno hoće da bude zakon u državi, onda je takva nota apsolutno u skladu sa međunarodnim pravom - ističe Blagojević.

CVIJANOVIĆEVA: NEMA IZUZETAKA

PREDSEDNICA Srpske Željka Cvijanović smatra da su Rusija i Kina pokušale da stvari uvedu u red kada je reč o procedurama i načinu izbora visokog predstavnika u BiH.

- Izrazile su jasan stav da žele da imenovanje bude legalno i legitimno, i da se stvari dešavaju proceduralno, onako kako je opisano u Dejtonu. Ako se mi pridržavamo onoga što jeste slovo "Dejtona", zašto se onda ne bi pridržavali i drugi, bez izuzetaka - rekla je Cvijanovićeva.