ŠMITU "KATANAC" NA BONSKA OVLAŠĆENJA: Mogući kompromis u sporu oko visokog predstavnika u BiH?
NEMAC Kristijan Šmit mogao bi od 1. avgusta da preuzme funkciju visokog predstavnika u BiH uz zvaničnu podršku Saveta bezbednosti UN, ali bi imao ograničena ovlašćenja u radu.
Foto BHRT
To bi značilo da tokom mandata ne sme da koristi bonska ovlašćenja - saznaju "Novosti" iz diplomatskih krugova.
Ovo bi moglo da bude kompromisno rešenje nakon što su Rusija i Kina prosledile članicama Saveta bezbednosti UN Nacrt rezolucije kojom bi se visokom predstavniku u BiH odmah oduzela ovlašćenja za nadgledanje primene mirovnog sporazuma iz 1995. kojim je okončan rat u BiH. Uz to, Moskva i Peking bi podržali imenovanje Šmita, ali oročeno do 31. jula 2022, kada bi bila zatvorena Kancelarija visokog predstavnika.
Predlog Rusije i Kine je došao kao rezultat neformalnih razgovora članica SB UN na temu budućnosti OHR. Razgovor je održan odmah po završetku poslednje sednice SB UN krajem juna u Njujorku, a saznajemo da je nekoliko dana kasnije usledio nastavak.
- Rusija je jasno stavila do znanja da OHR mora da se zatvori i da se ukine funkcija visokog predstavnika. Sad se vidi koliko je bilo pogrešan potez bošnjačkih političara iz Sarajeva da osporavaju ovakav stav Rusije. Očigledno su zaboravili da je Rusija članica SB UN, ali i PIK, i garant Dejtonskog sporazuma - kažu izvori "Novosti" iz diplomatskih krugova.
EŠDAUN SMENjIVAO REDOM
NA bonskom zasedanju Saveta za sprovođenje mira u decembru 1997. doneti su zaključci koji se tiču visokog predstavnika, poznatiji kao "bonska ovlašćenja". Prema njima, visoki predstavnik u BiH može da donosi amandmane na ustave RS i FBiH, zakone i njihove izmene i dopune, da smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu. Pedi Ešdaun, bivši visoki predstavnik, 2004. u jednom danu je smenio 60 funkcionera RS.
Potez Kine da stane uz Rusiju i Nacrt deklaracije o budućnosti visokog predstavnika, kako nam je rečeno, definitivno pokazuje da će odluka o budućnosti OHR u BiH biti deo kompromisa velikih sila.
Savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Ana Trišić Babić kaže, za "Novosti", da je iz ugla Republike Srpske predlog Rusije i Kine u skladu sa zaključcima Narodne skupštine RS. Ona kaže da će odluka SB UN o Šmitu biti doneta do 1. avgusta, kada bi trebalo da dođe u BiH:
- Bez odluke SB UN, RS neće prihvatiti imenovanje Šmita.
Igor Davidović, bivši ambasador BiH u SAD i nekada glavni pregovarač BiH sa EU, kaže za "Novosti", da je nacrt rezolucije ozbiljan potez i da se može gledati kao kompromis Rusije i Kine sa Zapadom:
- Nemačka i međunarodna zajednica definitivno žele da ojačaju prisustvo u BiH. Ovde je reč o globalnoj politici. Nije ovde u prvom planu odnos Rusije i Kine prema BiH, već njihove nagodbe sa partnerima na globalnom nivou koji su moćni kao i oni. Dok se velike sile igraju, BiH statira. Kristijan Šmit, Foto OHR
Profesor FPN u Banjaluci Miloš Šolaja kaže da je ključ predloga Rusije i Kine dogovor oko datuma zatvaranja OHR u BiH:
- EU je uvek davala zahtevnije uslove oko zatvaranja OHR i Srpska je bila na udaru jer se buni. Sad sledi konkretno rešenje dokad će visoki predstavnik biti u BiH i da se datum ozvaniči.