DECENIJAMA SA FUDBALSKOM LOPTOM: Kao prvotimac igrao u tri kluba, a tokom karijere trenirao u šest klubova

Iako je zakoračio u osmu deceniju života, još uvek prenosi fudbalsko znanje mladim talentima, a posebno svojim unucima Sergeju (12) i Filipu (8), koji već treniraju sa svojim vršnjacima u FK Sloga Srbac, i trogodišnjem Relji od koga mnogo očekuje.

Boro, koga odmila zovu Sirac, u krugu svojih prijatelja evocirao je uspomene na šest decenija provedenih na fudbalskim terenima. Imao je teško detinjstvo. Rođen je u selu Miljevići kod Gradiške, ali je odrastao u Domu za ratnu siročad "Lepa Radić" Gradiška, gde je kao i svako dete u slobodno vreme pikao loptu sa svojim drugarima.

- U blizini Doma nalazio se stadion FK Kozara Gradiška, gde sam sve češće odlazio pa su me treneri zapazili i u 13. godini pozvali na treninge za pionirski sastav, što je za mene bilo nešto najlepše što mi se desilo u detinjstvu - kaže Boro.

U prvi tim, kako kaže, uveo ga je čuveni trener Mirko Božić, kasnije trener zagrebačkog Dinama, jer je bio brz kao vihor na levom krilu, imao dobar šut levom nogom, davao golove ali i stvarao šanse saigračima. Igrati tada za Kozaru bila je velika čast jer se takmičila u Drugoj jugoslovenskoj ligi, grupa Zapad, što je podrazumevalo putovati u velike gradove i sklapati mnogobrojna poznanstva.

- Nakon Kozare igrao sam još za Slogu iz Gornjih Podgradaca i za Slogu iz Srpca, ali kako to biva, došlo je do povrede i operacije oba kolena što je bio signal da prestanem sa aktivnim igranjem fudbala. Zbog toga sam završio Višu trenersku školu u Sarajevu i počeo da se bavim trenerskim poslom, najpre u srbačkoj Slogi, a potom u još pet fudbalskih kolektiva - kaže Boro i dodaje da i sada povremeno trenira ekipe koje se takmiče u malom fudbalu.

PREBRODIO ZDRAVSTVENE TEGOBE

SPORTSKI život ga je očvrsnuo što mu je pomoglo da prebrodi brojne zdravstvene probleme, kao što je infarkt, dok je bio u Vojsci RS, pa operacija žuči i krvnih sudova na nogama. U penziju je otišao 1996. i ona sada iznosi skromnih 520 KM.