BOJAN I ĐORĐE GAJE RASNA GRLA: Muški članovi porodice Ugren iz Srpca veliki zaljubljenici u konjički sport

- Kada je Đorđe imao samo četiri godine bili smo u obilasku poznate ergele lipicanera "Vučijak" u Prnjavoru. Molio me da ga dignem u sedlo jednog mirnijeg konja, prešli smo oko 200 metara i od tada mi je bilo jasno da je genetika učinila svoje, ljubav prema konjima prenela se na sina i od tada svoje slobodno vreme posle škole provodi sa ovim plemenitim životinjama - kaže Bojan i dodaje da je u mladosti jedno vreme radio na uzgoju konja u ergeli "Borike" kod Rogatice.

Na roditeljskom imanju u Bajincima Bojan je odgojio četiri rasna trkačka grla i odlučio da 2017. osnuje vlastiti konjički klub "Ipsilon", osmi po redu koji je registrovan u Savezu konjičkih organizacija RS, gde je izabran za generalnog sekretara Saveza i profesionalnog trenera jahanja.

Bojan i sin Đorđe nastupaju na republičkim takmičenjima i kite se priznanjima poput Bojanovog 3. mesta na Prvenstvu RS i Kupu BiH u daljinskom jahanju, a Đorđe i njegov drug Nikola Pantelić osvojili su prvo mesto u RS u dresurnom jahanju.

- Drago mi je što je konjički sport sve popularniji u RS, a nekada je bio privilegija prinčeva i bogataša kao viteška disciplina - kaže Bojan.

On dodaje da nema ništa lepše od jahanja u prostranstvu čiste prirode kada se zaborave sve brige i stresne situacije koje su postale svakodnevica života.

- Lagano jahanje nije teško savladati za razliku od galopiranja na duže staze za šta treba mnogo vremena i iskustva jer se dešavaju nepredviđene situacije kao što je iznenadno uzletanje i krik fazana što može da prepadne konja i da zbaci jahača - priča mlađani Đorđe i dodaje da zbog toga jahač mora imati strpljenja dok ne zadobije poverenje kod plemenite životinje i to ne samo za vreme jahanja već i hranjenja i timarenja.

Zanimljiva je istorija prostranog pašnjaka u Bajincima gde su pre rata ovde na ispaši bile stotine grla konja, krava i ovaca, koje je čuvao samo jedan čobanin, a uveče stada su se sama vraćala na posed domaćinima.

TAPIJA ZA PAŠNjAKE

ZA vreme vlasti Austrougarske u BiH, meštani Bajinaca su dobili u kolektivno vlasništvo 182 hektara pašnjaka oivičenog rekama Savom i Vrbasom i Ribnjakom Bardača kome su dali naziv Utvaj.

- Bilo je pokušaja lokalnih vlasti u više navrata da se na pašnjaku zaseju žitarice ali nisu u tome uspeli jer meštanima nije bilo teško da "skoknu" do Beča i donesu tapiju kao dokaz da to njima pripada - kaže jedan od domaćina ovog kraja Dragoljub Kasagić.