UMESTO RADA U EU, GAJI KOZE: Prevladali su velika ljubav prema životinjama i zdrav život na selu

Ovako priča Vedrana Petrović (34), rođena Zeničanka, koja godinama unazad druguje sa kozama u Donjoj Bukovici između Bijeljine i Brčkog.

- Nije me bilo sramota da se bavim uzgojem koza, iako je bilo ponuda za posao u inostranstvu. Ja sam izabrala ovo, i počela sa samo dve koze! Nije ovo nekakav biznis od koga se može obogatiti, ali prevladala je ljubav prema životinjama, zdrav život na selu i sloboda na širokom prostoru šuma i livada - objašnjava Vedrana.

Za razliku od Zapada, posebno u Italiji, Francuskoj i Španiji gde je došlo do porasta u proizvodnji, i gde se kozje mleko maksimalno koristi, kod nas kozarstvo još nije zaživelo na pravi način. Tek u godini pandemije virusa korona, došlo je do velike potražnje kozjih proizvoda, posebno mleka, jer ono jeste lekovito. Medicina je dokazala lekovitost kozjeg mleka u lečenju upale pluća i tuberkuloze, hepatitisa, problema sa disajnim organima, čirem na želucu, lečenju visokog pritiska...

Vedrana ističe da je za kvalitet i lekovitost kozjeg mleka, presudno to što se koze ne hrane koncentrovanom hranom, nego pasu po čistoj livadi sa bezbroj lekovitih trava.

- Trenutno sam pravi nomad, jer živim na iznajmljenom imanju, a koze napasam po livadama koje mi ustupaju dobri meštani Bukovice. Zbog čestih premeštanja, morala sam stado sa 70 koza, smanjiti na tridesetak, ali se nadam da ću sledeće proleće i nove jariće dočekati u svojoj štali, na vlastitoj farmi - kaže na kraju Vedrana.

RASTEREĆEN ŽIVOT

SA svojim kozama i jarićima živim rasterećeno od svih gluposti na ovim prostorima.

- Ljudi se mrze a kod mene jedu i piju vodu zajedno, koze, dva psa i dve mačke, i niko nikoga ne dira. Svaka moja koza ima svoje ime, pa kad zovnem Laru, nikada neće doći Darija, Vidak, Živko, Vaskrsenija ili Sanja... nego samo Lara - kaže Vedrana.