GRAĐEVINCI MANJE NEGO IKAD RADE NA CRNO! Odluka Vlade RS u borbi protiv sive ekonomije daje rezultate

Najbolji rezultati u borbi protiv rada na crno su ostvareni u oblasti građevinarstva gde je u odnosu na prethodne godine uočen znatno manji broj onih koji rade na "divlje", podaci su Inspektorata Republike Srpske.

Sagovornici "Novosti" kažu da su sve brojniji razlozi zbog kojih je sve manje radnika angažovano na crno u sferi građevinarstva i tu ističu, pre svega, visoke kazne, učestale kontrole i nedostatak radne snage.

Dragana Vrabičić, predsednica Sindikata radnika u građevinarstvu i stambeno-komunalnim delatnostima RS, kaže za "Novosti" da represivne mere u oblasti građevinarstva očigledno daju rezultate.

- Nažalost, i dalje ostaje problem da imamo malo sindikalnih organizacija u građevinarstvu. Ovo je loše, jer gde god postoji sindikalna organizacija tu su prava radnika bolje zaštićena i nema rada na crno. Nije samo za radnika bitno da je prijavljen već i za poslodavca jer tako štite i sebe od drakonskih kazni - kaže Vrabičićeva.

Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, objašnjava za naš list kako se uvodi red u oblasti građevinarstva.

- Poslodavci masovno zapošljavaju radnike jer su tako zaštićeni ako dođe do povrede radnika. Tu je i vezanja radnika za firmu, jer plata garantuje i ostanak tog radnika. Ovo je pogotovo bitno u sadašnjoj situaciji kada je sve manje radnika u ovoj oblasti na tržištu rada u Srpskoj - pojašnjava Pavlović.

Investitori koji grade širom Republike Srpske kažu za "Novosti" da se plate u građevinarstvu kreću od 800 do 1000 maraka.

- Ipak morate biti svesni i da se još toliko novca "daje na ruke" tim radnicima. Samo tako se može opstati, kažu investitori. Oni navode i da su dobri majstori poput zidara, bigera ili armirača uvek na ceni i dodaju da ove dnevnica budu i po 100 maraka.

Dušanka Nikolić, portparol Inspektorata RS, kaže, za "Novosti", da su u ovoj godini republički inspektori sproveli oko 4.000 inspekcijskih kontrola prijave radnika, u kojima je po osnovu ugovora o radu kontrolisano 6.500 zatečenih radnika.

- U 96 slučajeva utvrđeno je da zatečeni radnici nisu imali zaključen ugovor o radu i nisu bili prijavljeni na obavezne vidove osiguranja, zbog čega su poslodavcima izrečene kazne u iznosu od 316.500 KM - kaže Nikolićeva.

Ona pojašnjava da se angažovanje radnika na crno najčešće se konstatuje u oblastima ugostiteljstva, trgovine, eksploatacije i prerade drveta, te uslužnim delatnostima.

- U odnosu na prethodne godine uočeno je smanjenje rada na crno u oblasti građevinarstva, što se može povezati sa nedostatkom stručne radne snage u ovoj delatnosti - pojašnjava Nikolićeva.

DVA ZAKONA PROPISUJU KAZNE

KAZNE koje inspektori rada preduzimaju prema poslodavcima kod kojih se zatekne radnik "na crno" su uređene po Zakonu o radu i Zakonom o poreskom postupku. Po prvom zakonu kazne su od 5.000 do 20.000 KM za pravno lice, a po drugom od 10.000 do 30.000 KM. Prve kazne propisuju inspektori rada, a druge svi ostali inspektori zaposleni u Inspektoratu RS.