U TEMELJU SRPSKE ČAK 4.200 BORACA: Svečano obeležen Dan odbrane Sarajevsko-romanijske regije
SVI mi koji predstavljamo institucije Republike Srpske, neko danas, neko u budućnosti, imamo obavezu da ovakve datume i herojske podvige srpskih boraca obeležavamo i sećamo ih se bar narednih 100 godina - poručio je predsednik Vlade Radovan Višković tokom proslave Dana odbrane Sarajevsko-romanijske regije na Palama.
Kaže, više od 4.200 poginulih boraca Vojske RS na ovom terenu je dalo najveći doprinos u odbrani ovog dela Srpske, ali i za stvaranje Republike.
Govoreći o formiranju Sarajevsko-romanijskog korpusa, u maju 1992. - koji je branio teritoriju od Han Pijeska, preko Ilijaša, Vogošće, Hadžića i Nedžarića, do Dobrog Polja, prema Kalinoviku, te zaokružio čitav potez prema Goraždu - Višković je rekao da ono što su trpeli njegovi pripadnici u ratu predstavlja herojski poduhvat.
- Korpus je pri osnivanju imao oko 17.500 boraca, a protiv sebe Prvi korpus takozvane Armije BiH koji je u tom momentu sačinjavalo bezmalo 80.000 vojnika, što pokazuje da je odnos bio jedan prema pet. A, kada je u junu 1995, počela ofanziva muslimanskih snaga učestvovale su i dodatne muslimanske snage, pa je odnos snaga bio još dvostruko nepovoljniji. Samo junaštvom, hrabrošću i odlučnošću, srpski borci su sačuvali svoju decu, porodice, ognjišta, kuće... Nažalost, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, mnogi Srbi su morali da idu u egzodus i da u miru predaju ono što im neprijatelj nije mogao uzeti u ratu - istakao je premijer Srpske.
Procenjujući da tada mnogi, najverovatnije, nisu ni bili svesni onoga što su učinili za Republiku Srpsku, načelnik opštine Pale Boško Jugović smatra da ćemo iz dana u dan sve više ceniti tu činjenicu, koja novim naraštajima treba da bude putokaz kako da hrabro koračaju kroz budućnost, ali i da pamte šta su njihovi očevi i stričevi radili, pa šta bi i oni trebalo da rade u očuvanju Srpske.
SIMBOL
POTPISIVANjEM Dejtonskog sporazuma, Srbi iz Sarajevsko-romanijske regije su morali da napuste opštine Ilijaš, Vogošća, Grbavica, Ilidža, Rajlovac i Hadžići. Kao simbol otpora, na ovom prostoru je izgrađen manastir posvećen Svetom Georgiju na Ravnoj Romaniji, gde se u spomen-crkvi nalazi više od 4.000 uklesanih imena poginulih boraca.