LJUBAV NA SEOSKI NAČIN: Vedrana uzgaja koze, živi kao nomad i ima velike planove za budućnost
- ZA bavljenje kozarstvom treba imati osećaj, emotivno prići životinjama koje su izuzetno čiste i pametne i koje iskazanu ljubav i pažnju, apsolutno uzvraćaju. - kaže Vedrana Petrović (34) rođena Zeničanka, koja godinama unazad druguje sa kozama u Donjoj Bukovici između Bijeljine i Brčkog.
- Nije me bilo sramota da se bavim uzgojem koza, iako je bilo punuda za posao u inostranstvu. Ja sam izabrala ovo, i počela sa samo dve koze. Nije ovo nekakav biznis od koga se može obogatiti, ali prevladala je ljubav prema životinjama, zdrav život na selu i sloboda na širokom prostoru šuma i livada - objašnjava Vedrana.
Za razliku od Zapada,posebno u Italiji, Francuskoj i Španiji gde je došlo do porasta u proizvodnji, i gde se kozje mleko maksimalno koristi, kod nas kozarstvo još nije zaživelo na pravi način. Tek u godini pandemije virusa korona došlo je do velike potražnje kozjih proizvoda, posebno mleka, jer ono jeste lekovito. Medicina je dokazala lekovitost kozjeg mleka u lečenju upale pluća i tuberkuloze, hepatitisa, problema sa disajnim organima, čirem na želucu, lečenju visokog pritiska...
Vedrana ističe, da je za kvalitet i lekovitost kozjeg mleka, presudno to što se koze ne hrane koncentrovanom hranom, nego pasu po čistoj livadi sa bezbroj lekovitih trava.
- Trenutno sam pravi nomad, jer živim na iznajmljenom imanju, a koze napasam po livadama koje mi ustupaju dobri meštani Bukovice. Zbog čestih premeštanja, morala sam stado sa sedamdeset koza, smanjiti na tridesetak, ali se nadam da ću sledeće proleće i nove jariće dočekati u svojoj štali, na vlastitoj farmi. Tek tada se mogu posvetiti i preradi mleka, jer organizovani farmeri prodaju sve od koze, meso, kožu, jariće, sir, mleko, surutku, pa čak i kozje đubrivo, koje je, kažu, pet puta kvalitetnije od goveđeg - kaže na kraju vredna Vedrana.
Sa svojim kozama i jarićima živim rasterećeno od svih prisutnih gluposti na ovim prostorima, jednu iskrenu ljubav na seoski način.
-Ljudi se mrze, pa i oni najrođeniji, a kod mene jedu i piju vodu zajedno, koze, dva psa i dve mačke, i niko nikoga ne dira.Svaka moja koza ima svoje ime, pa kad zovnem Laru, nikada neće doći Darija, Vidak, Živko, Vaskrsenija ili Sanja... nego samo Lara. Izuzetno su pametne, i ja ih obožavam - kaže Vedrana.