OGNJENKI NA POKLON KNJIGE OD "NOVOSTI": Devojčica iz Kovina i njena mama nedavno su se preselile u Novi Dom
NEĆE više košava da jurca kroz stara okna i diše kroz trošnu kućicu iz prošlog veka. Nema više grejanja vode za kupanje na "smederevcu", ni trnjenja prstiju od velikog veša kada se pere na ruke.
Foto J. Ilić
Ognjenka Rašić (11) iz Kovina, najmlađi dobitnik nagrade "Milunka Savić", i njena mama Tamara, uselile su se ovih dana u novu kuću, dar dobrih ljudi.
- Sada je sve mnogo, mnogo lakše. Samo odvrneš česmu i eto je topla voda - priča nam Ognjenka o blagodetima novog života.
- Mašina pere veš. Ja sedim, pijem kafu, čekam da završi. Milina - dodaje mama Tamara čije su ruke ostarele pre vremena, ali joj je duša mlada, i sada podmlađena od nove sreće.
Osim što vredno uči, brine o životinjama, kuva..., Ognjenka obožava da čita. Zato je na poklon za buduću kućnu biblioteku od naše kuće dobila vredan komplet knjiga u izdanju "Novosti".
- Hvala mnogo. Najviše mi se sviđa ova o ženama koje su nabolje menjale Srbiju. Nju ću prvo da pročitam, pa akademika Matiju Bećkovića "100 mojih portreta" - srećna je devojčica. Vešta Ima samo 11 godina, a ume da šije na mašini, Foto J. Ilić
Nazdravlje čitanje, Ognjenka!
Priča o Ognjenki, koja sa mamom živi u teškim uslovima, u trošnoj kućici ispod Kovinskog mosta, dozvala je u pomoć mladog humanitarca Tamaru Misirlić i mnoge dobre ljude. Oni su, za samo četiri meseca, sagradili novi dom Ognjenki i Tamari. Dobile su i novi nameštaj, kuhinju, kupatilo, grejanje... Ognjenka sada ima svoju sobu, laptop i novu mašinu za šivenje. Staroj je vek odavno istekao. Na njoj je šila pernice koje je prodavala da bi mogle da prežive.
Zahvalne su državnim institucijama, humanim ljudima, komšijama, i na to stalno podsećaju. Svako ko je došao i pomogao, dao im je nadu u bolje dane, osećaj da nisu same.
Ognjenka je posebno srećna jer su i životinje dobile novi dom. U modernu štalu useliće se uskoro njena kravica sorte buša i junica Milka, ali i tele koje je dobila na poklon ovih dana.
- I ovčice i jaganjci - dodaje devojčica.
I stara kuća, u kojoj su živele donedavno, popravljena je i okrečena. Tamara kaže da će je sama obnoviti, i to na starinski način. Radost Ognjenka sa mamom Tamarom ispred nove kuće, Foto J. Ilić
- Jednoga dana, hvala Bogu, kad se moje lane uda, bakica će u staru kuću, da deci ostavim prostora da uživaju u novoj, planira Tamara godine koje tek dolaze.
Teško je rastati se od trošne kućice u kojoj su uspomene, u koju su se utisle i tuge i radosti.
- Vezane smo za našu staru kuću. Pre neko veče, tamo smo spavale - kroz šapat, sa rukom na usnama, kao da otkriva neku tajnu priča sa osmehom Tamara.
Ni za godine koje slede sada se ne plaši. Ognjenka je dobila stipendiju za školovanje dokle god bude želela da se obrazuje. Zna već sada malena da će na fakultet.
- Upisaću prava. Kao baka i mama. Ona je krivičar - objašnjava devojčica, odličan učenik petog razreda.