IGRALIŠTA DECI PRAVI OD DRVETA: Veština Ferenca Torme iz Subotice odlukom Pokrajinske vlade ponela priznanje "Najbolje iz Vojvodine"
DEČJA igrališta su mnogo više od mesta za igru, ona su prostor mašte, kreativnosti i najlepših uspomena iz detinjstva. Ovu magiju razume i oseća Ferenc Torma iz Subotice, čija su igrališta, stvorena njegovim rukama, sa ljubavlju i posvećenošću, zvanično proglašena za najbolja u Vojvodini.
Njegov rad prepoznala je i Pokrajinska vlada i dodelila mu sertifikat "Najbolje iz Vojvodine". On je kruna dugogodišnjeg truda, znanja i entuzijazma koji su Ferenc i njegova supruga Dijana, po struci psiholog, uložili u kreiranje jedinstvenih, obrazovnih igrališta.
Ferencova ljubav prema drvetu počela je još u detinjstvu, kada je od drveta pravio praćke i igračke. Iako se školovao za mašinsku struku, njegova strast prema starim zanatima odvela ga je na drugačiji put.
- Odlučio sam da radim ono što volim, bez obzira na cenu. Taj put je težak i trnovit, ali kada radite sa ljubavlju, svaki izazov postaje vredan - priča Ferenc, koji je za 12 godina rada savladao čak 18 starih zanata i obradu različitih materijala, učestvujući na kampovima u Mađarskoj.
Ova veština je postala osnova za kreiranje seminara o starim zanatima i prirodnim materijalima, koji vodi sa suprugom.
- Nema bolje senzorne sobe od dodira drveta, kamena ili gline - kaže Dijana, naglašavajući značaj ručnog rada za dečji razvoj. - Tradicionalne tehnike su jako dobre za kompletan dečji razvoj, a ne samo za finu motoriku kako se misli. Rad rukama, stvaranje od prirodnih materijala su sastavni deo našeg bića. Deca su fokusirana, a materijal im daje povratnu informaciju.
Njih dvoje otišli su korak dalje: kreiraju dečja igrališta od prirodnih materijala koja podstiču razvoj kreativnosti, motorike i fokusiranosti kod dece.
- Gde god smo išli po Srbiji, sretali smo gvozdena, hladna igrališta. Tako smo počeli da pravimo drugačija. Svako igralište je jedinstveno. Ne pravimo ih po šablonu, već svaka konstrukcija ima svoju priču i dušu - objašnjava Ferenc. - Koristimo bagrem, trsku i tradicionalnu štrangu za bikove. Oni su se pokazali kao najpostojaniji, a jedan rekvizit može biti težak i do 300 kilograma.
SREĆNI KAD ČUJU GRAJU
NjEGOVA igrališta nisu samo mesta za igru, već prostori puni duše, mašte i ljubavi, mesta koja deci pružaju sreću, a odraslima inspiraciju.
- Svaki put kada vidim "gotov proizvod", setim se starog drveta kome sam udahnuo novi život. To je najveća nagrada za uloženi trud. Srećni smo kada vidimo da su puna dece i njihove graje - kaže Ferenc.
Igrališta nisu samo kreativna, već i bezbedna, što je, dodaju, bio imperativ kada su počinjali. Svaka konstrukcija je podvrgnuta strogim testovima bezbednosti, a projekti su realizovani u skladu sa najvišim standardima.
Do sada su kreirali 38 igrališta širom Srbije, od Vranja do Kikinde i Subotice, a svaki projekat je rezultat ručnog rada.