PREDANJA JOŠ RAĐAJU STRAH: Mrtvački most u Temski, vekovima privlači pažnju mračnim legendama, ali i krvavim događajima iz rata

Ima onih koji tvrde da je najjezivije mesto u Srbiji, ili bar takvog naziva, i da mu sva lepota Stare planine ne može pomoći, jer predanja ovde još rađaju strah. Vekovima privlači pažnju svojom mračnom istorijom i legendama, a prenose ih s kolena na koleno žitelji ne samo ovih krajeva naše zemlje, između sela Temska i Topli Do nedaleko od Pirota.

Stariji Piroćanci sećaju se da je ovaj most nekada nosio ime "Mrtvočšći", u skladu sa govorom kraja, dok mu je današnje ime zabeleženo kao službeni naziv. Ipak, ni danas nije sasvim jasno zašto je nazvan Mrtvačkim.

- Bio sam dete kada su naši, u Drugom ratu, na mostu desetkovali bugarsku vojsku, jer su Bugari tu pravili zločine nad našim narodom. Tepali ljude, ubijali. Ko zna koliko naših je stradalo. Osim toga, tu se pojavljivalo i nekakvo čudo. Ja nisam video, ali pričali su ljudi... Kažu "nekvo ide po nas". Kad pogledaju ono "ventiti", kao neka sila je bila. Pojavi se kao jelen, pa posle se pretvori na kutre (pas). To je bila opasna stvar - priča nam Bogdan Rašić (87), meštanin sela Temska.

Prema narodnim pričama na mostu su se navodno pojavljivale natprirodna bića: sotone, vampiri i drugi strašni likovi, što je naročito plašilo žene. Te priče, kako veruje Dragoljub Zlatković koji decenijama proučava običaje i govor pirotskog i staroplaninskog kraja, možda su služile da mladi budu pokorni roditeljima. Ali, on navodi i mračniju stranu.

- Tamo su navodno izlazile sotone, izlazilo ovo, izlazilo ono, vampiri, ljudi ne smeju da prolaze... To je, međutim, priča izmišljena da se ljudi plaše, a pogotovo ženska čeljad, da bi se pokoravale roditeljima. Ali, ne treba zanemariti da je u prošlosti to bilo mesto, ako se može tako reći, a da ne zvuči grubo i da ne izazove nerazumevanje - veoma "pogodno" za ubistva. Tako da verovatno ime potiče od vrlo čestih smrti i nekih zaboravljenih, ali stalnih ubistava kroz vekove - objašnjava Zlatković.

Osim legendi, naziv "Mrtvački" mogao bi biti povezan s nazivom leve strane reke Temštice - Mrtvina, lokalitetom na oko 500 metara nadmorske visine, poznatim po mračnim pričama iz prošlosti.

Mrtvački most je bio i svedok krvavih događaja tokom Drugog svetskog rata. Kako i dalje prepričavaju meštani ovog kraja, bugarska fašistička vojska tokom Drugog svetskog rata po zločinima nad Srbima nije zaostajala za nemačkom, pa su mučenja stanovnika okolnih sela u po bela dana ovde bila učestala. Nazvana su "Bugarska prolećna ofanziva". Te 1944, partizani su se spustili sa Vidliča i na Mrtvačkom mostu napravili zasedu bugarskoj fašističkoj vojsci, jer je do njih stigla vest da Bugari iz takozvane Lovne čete strašno muče lokalno stanovništvo.

- Tamo je bilo smrti i za vreme Drugog svetskog rata, bilo je uzajamnih borbi, mnogo je Bugara poginulo na tom mostu. Partizani su nakon toga pobegli, a revoltirana bugarska vojska počela je da pali sela u okolini i da ubija narod. Žena koja je tada bila dete pričala mi je kako je jezivo bilo kada su Bugari palili - objašnjava nam Zlatković.

Ispred Mrtvačkog mosta i danas stoji spomenik sa tablom na kojoj piše: "Na ovom mestu, 23. marta 1944. Nišavski partizanski odred pobedio je petostruko jaču jedinicu bugarske fašističke vojske nanevši joj teške gubitke". Istorija kaže da je poginulo 40 bugarskih i dvojica srpskih vojnika i da je većinu tela odnela reka.

Iako je most koji je na oko 500 metara nadmorske visine okružen prirodnim lepotama Stare planine, dosadašnji pokušaji da se pretvori u turističku atrakciju nisu urodili plodom. Strahovi izazvani pričama i dalje žive, pa mnogi izbegavaju da ga pređu. Sa svojom mističnom atmosferom, most ostaje spoj legendi, istorije i prirode. On nije samo most preko Temštice - već i most između prošlosti i sadašnjosti, strašnih priča i sećanja.

Borba hajduka i Turaka

MEĐU Staroplanincima postoji još jedno predanje o tome kako je most dobio ime. Priča kaže da se, u vreme ropstva pod Osmanlijama, na ovom mestu odigrala bitka hajduka i Turaka. U tom boju je, kažu, učestvovao hajduk Stojan Stefanović Dubnaća iz sela Oreovica. Po jednoj verziji priče on je na Mrtvačkom mostu sačekao spahiju Huseina koji je nosio harač "težak" više od 20.000 groša. Turci su se odmarali u neposrednoj blizini mosta, a hajduci su ih napali, pa je u tom sukobu Dubnaća usmrtio spahiju Huseina. Od tada se ovaj most naziva Mrtvački most. U drugoj verziji priče, u ovom sukobu hajduka sa Turcima poginuo je i sam hajduk Stanko.