ČUDA SVETOG NIKOLE REĆI ĆE NAM ISTINU: Jesu li Turci otkrili sarkofag velikog sveca i čije su mošti u Bariju?

D. Matović

10. 12. 2024. u 06:15

U CRKVI Svetog Nikole u Demreu (Miri), gradu na jugozapadu Turske, arheolozi su nedavno pronašli sarkofag koji je izazvao sporenje u naučnim krugovima.

FOTO: Printskrin/RTS

Turski arheolozi pretpostavljaju da su u njemu zemni ostaci Svetog Nikole, a da su u italijanski grad Bari, pre gotovo hiljadu godina, odnete kosti anonimnog sveštenika. Dalja istraživanja će pokazati da li je reč o istorijskom otkriću ili samo o još jednom artefaktu iz bogatog hrišćanskog nasleđa u regiji Antalija.

- Od vremena Svetog Nikole proteklo je 17 vekova, pa je teško bilo šta utvrditi DNK analizom. A, on je bio monah, tako da nema direktnih potomaka - kaže prof. dr Jovan Janjić, koji se dugo bavi istorijom Crkve. - U ovom slučaju, pošto je reč o velikom svetitelju koji je i za života činio čuda, ali i otkad nije u telu čini čuda, valja verovati da će Gospod pa i sam Sveti Nikola naći načina da ljudima ukaže gde su zaista njegove svete mošti. Može biti da su, kako turski arheolozi tvrde, zaista u Demreu, a onda se postavlja pitanje čije su mošti u Bariju. Ako se nad njima vekovima dešavaju čuda, onda to ukazuje da su i to mošti nekog svetog čoveka, samo je pitanje kojeg.

B. Subašić

 

Slavi ga polovina Srba

VERUJE se da je Sveti Nikola zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Smatra se i zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Naši naučnici pokušavaju da otkriju kako se kult Svetog Nikole snažno ukorenio među Srbima. I danas se kaže da polovina Srba slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste.

Turski arheolozi su najavili da će koristiti napredne naučne metode da bi utvrdili starost i sadržaj sarkofaga, napravljenog od lokalnog krečnjaka. Poklopac ima blago podignut, dvovodni krov i dugačak je oko dva metra. Arheolozi su, pre nego što su stigli do sarkofaga, pronašli životinjske kosti i delove uljanih lampi od terakote. To ih je navelo da pomisle da je na tom mestu neko sahranjen. Do sada su otkriveni samo poklopac i mali deo sarkofaga.

B. Subašić

 

- Nadamo se da ćemo pronaći natpis na sarkofagu - izjavila je docent dr Žebru Fatma Findik, direktorka arheoloških iskopavanja. - To bi razjasnilo ne samo ko je ovde sahranjen, već bi pomoglo u razumevanju vremena kome sarkofag pripada. Postoje različite pretpostavke o sahrani Svetog Nikole. Neki istorijski izvori sugerišu da je sahranjen u blizini lokaliteta Mira. Otkrivanje sarkofaga govori u prilog da bi to moglo biti zaista sveto mesto. Iako je prerano za izvođenje konačnih zaključaka, ovo otkriće pruža arheološke dokaze koji podržavaju istorijske izvore koji ukazuju na to da je Sveti Nikola sahranjen u blizini svetog mesta Mira.

Poklon Stefana Dečanskog

NAJSTARIJU čudesnu ikonu sa originalnim portretom Svetog Nikole, kako je zapisao Antonio Beatilo, hagiograf Svetog Nikole i hroničar katedrale u Bariju iz 16. veka, izvesni "trgovac Vandal" pronašao je u Maloj Aziji, odakle ju je doneo u Afriku "da mu čuva dobra", što svedoči da je bio hrišćanin. Odatle je sveta slika nepoznatim putevima stigla do Srbije i kralja Stefana Dečanskog, koji je dao da se napravi njena verna kopija i poklonio je katedrali u Bariju.

Prema žitijama, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koliniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je bio religiozan od ranog detinjstva. Kada je odrastao i izučio škole, njegov stric, arhiepiskop, proizveo ga je za sveštenika grada Mira. Nikola je od svog nasledstva pomagao sirotinji. Po smrti strica, postao je arhiepiskop. Živeo je u vreme cara Dioklecijana, koji je proganjao hrišćane, pa je i sam utamničen, a oslobođen za vreme Konstantina Velikog. Episkop Nikola je dugo poživeo i kao malo koji svetac upokojio se prirodnom smrću u starosti, u Miru, 345. godine.

FOTO: Printskrin/RTS

 

Mošti Svetog Nikole su, na prepad, u vreme vizantijsko-arapskih ratova u 11. veku, oteli mornari iz Barija iz pravoslavne vizantijske crkve u Miri. Nešto kasnije, u istu crkvu su banuli i venecijanski pljačkaši, koji su iz nje takođe uzeli delove skeleta. Vekovima je trajalo sporenje sveštenstva iz Barija i Venecije, ko ima prave svete mošti. Da bi se spor razrešio, u pomoć je 1953. pozvana nauka. Otvoren je sarkofag u Bariju, a antropolog, profesor dr Luiđi Martino je detaljno anatomski i antropološki proučio kosti. Utvrdio je da lice prikazano na ikoni koju je srpski kralj Stefan Dečanski poklonio katedrali u Bariju - u potpunosti odgovara izgledu osobe sahranjene u grobu!

- Po građi lobanje i skeleta, svetac je pripadao beloj kavkaskoj mediteranskoj rasi, koju karakteriše srednje visok rast i tamnija koža. Imao je visoko čelo, povijen nos i kostur prosečne građe - zabeležio je dr Martino.

Pogledajte više