BLESNULA IZ ZGARIŠTA: "Novosti" u kripti Bogorocičine crkve u Parizu gde traje izložba koja svedoči o obnovi posle požara

Kada je, pred očima ražalošćenog sveta, 15. aprila 2019. godine buknuo požar na ovom svetskom biseru sakralne arhitekture, malo ko je verovao da će biti ovako brzo i kvalitetno obnovljena. Na restauraciji savremenice naše Studenice, čija je gradnja započela 1163. godine, bilo je angažovano više od dve hiljade arhitekata, zanatlija i radnika iz 250 preduzeća. Njihova imena upisana su na traci i smeštena u vrhu obnovljenog tornja.

U krovnu konstrukciju ugrađeno je drvo iz dve hiljade oborenih hrastova. Od čađi i gara očišćeno je 42.000 kvadratnih metara kamena, a obnovljeno je i dve hiljade statua i drugog dekora. Sve je rađeno starinskim metodama.

- Bili ste alhemičari na gradilištu i pretvorili ste ugalj u umetnost. Zgarište je bilo nacionalna rana i vi ste je iscelili. Možete da budete ponosni jedinstvenim delom koji ste ostvarili – pohvalio je Makron pre nekoliko dana radnike prilikom obilaska crkve.

Ovako brza obnova bila je moguća i zahvaljujući donacijama iz 150 zemalja. Sakupljeno je ukupno 840 miliona evra, a Srbija je dala prilog od milion. Bilo je čak 340.000 malih i velikih donatora.

U kripti ispod platoa ispred crkve, istovremeno traje izložba koja govori o različitim fazama gradilišta i restauracije stradale katedrale i koju su "Novosti" imale priliku da posete. Emituje se i video od dvadesetak minuta koji prikazuje najzanimljivije momente obnove. Po odeljcima, prikazani su materijali, prosedei, veština zanata, alati, ali i ugljenisani ostaci.

- Nastojali smo da prikažemo što više objekata – ističe naša sagovornica Eliza, koja sa svojim kolegama dočekuje hodočasnnike iz celog sveta.

Originalni vitraži su vraćeni u crkvu, ali su ovde izloženi nacrti u realnim dimenzijama. Tu je i velika maketa katedrale. Objašnjen je svaki postupak, od dolaska umetnina u atelje, do završetka radova. Mogu čak da se čuju i zvuci orgulja i zvona. Postavka će trajati do maja sledeće godine.  Priređuje se organizovani obilazak, a majstori odlaze i u škole da bi se deci predočili umetničku crtu izvršenih radova.

U ovoj kripti sledećih godina biće uređena podzemna prijavnica za turiste iz celog sveta, a iznad posađeno oko sto pedeset stabala, po projektu belgijskog pejzažnog arhitekte Basa Smetsa. Radovi će započeti na jesen sledeće godine i trajati do 2028.

Napolju, već sada se tiska veliki broj hodočasnika.  Brazilski vodič upućuje turiste iz svoje zemlje o toku radova. Melani, britanskog porekla, koja u Francuskoj živi poslednjih tridesetak godina, došla je ovde sa kćerkom Lisi da juče proslavi svoj rođendan.

- Fenomenalna je – zbori u prolazu pored crkve Kati, iz Strazbura, u društvu Dominika koji dodaje da je kao dete dolazio u ovu crkvu i da način na koji je restaurirana izaziva pozitivan šok.

Neminovno se, reč po reč, pominju i dolazak Donalda Trampa, ali i politička kriza u Francuskoj i dalja sudbina Emanuela Makrona u Jelisejskoj palati. Upravo se Makron naročito zauzeo za renoviranje Notr Dama i postavio vrlo ambiciozan rok od svega pet godina za obnovu, u šta je, tada, malo ko verovao. Od kada je došao u situaciju manjinske vlade, s obzirom na to da je daleko manje politički eksponiran na domaćoj sceni, šef države se još više posvetio ovom projektu koji će ostati upamćen kao jedan od najvažnijih događaja tokom njegova dva predsednička mandata.

Biće tu i ovog vikenda, da dočeka goste iz celog sveta. Za ponovno otvaranje ovog zdanja u subotu očekuje se dolazak pedesetak šefova država ili vlada i najviših zvanica. Među njima će biti i budući predsednik SAD Donald Tramp. Bajden ne dolazi, ali će ga zameniti njegova supruga Džil. Čaršija se pita hoće li Tramp i aktuelna prva američka dama stajati jedno uz drugo. Biće tu i kraljevi Maroka Mohamed Šesti i Jordana Abdalah Drugi, švedska princeza Viktorija, predsednici Italije i Grčke Serđo Matarela i Grčke Ekaterini Sakelaropulu… Srbiju će predstavljati premijer Miloš Vučević.

Emanuel Makron će im se obratiti ispred crkve, imajući u vidu sekularni karakter francuske države. Mir i red će čuvati čak šest hiljada policajaca i žandarma, kao u vreme otvaranja letošnjih Olimpijskih igara. U nedelju će biti održana prva misa, a čitava sedmica će zatim biti posvećena svečanostima otvaranja. Obični smrtnici će morati da pričekaju nekoliko meseci pre nego što što budu došli na red.

PRIPADA CELOM SVETU

- Bogorodična crkva je duša naše zemlje, pripada hrišćanima ali i svim Francuzima, Francuskoj ali i celom svetu. Veća je od nas – kazao je Makron prilikom posete pred otvaranje.

IZOSTANAK PAPE FRANjE

Za vikend će biti primetan izostanak pape Franje. Poglavar rimokatoličke crkve odbio je poziv predsednika Makrona, a objašnjenje iz crkvenih krugova glasi da vedeta ovih dana treba da bude katedrala, a ne papa. Papa će uz Makronovu pratnju otići nedelju dana kasnije na Korziku.