DVE OVCE OJAGNJILE PO ČETVORKE: Nesvakidašnji događaj kod Nove Varoši (FOTO)
U SELU Božetići kod Nove Varoši, u domaćinstvu Zorice Popović, priroda je priredila pravo čudo.
N. Petrić
Njene četiri ovce, rase sjenička pramenka, donele su na svet 13 jagnjadi, ali dve od njih su ojagnjile svaka po četvorke - redak događaj koji je iznenadilo ne samo Zoricu, već i celo selo.
- Do sada sam videla svašta, ali da dve ovce ojagnje po četvorke, nisam nikad - kaže Zorica. - Trojke su uobičajene kod mojih ovaca, ali četvorke su me iznenadile. Čekam prinove od još deset ovaca. N. Petrić
Komšije su odmah požurile da joj čestitaju. Obradovala ih je radosna vest.
- Dolazili su, bogami, da čestitaju i na čast zbog prinova i, kako običaji nalažu, doneli su i rakiju. Bilo je baš veselo - smeje se ponosna domaćica. - Brinula sam se da li će sva jagnjad preživeti. Bilo je važno da se izvuku iz posteljice. Sad je mnogo lakše, jagnjad su počela da jedu koncentrat i žito, a imaju i mleko. Ne bojim se više za njih. Moje ovce su mnogo dobre. Jagnje se dva puta godišnje i sve su dobre majke. I kad ojagnje tri jagnjeta, gaje ih kao da imaju jedno. N. Petrić
Meštani Božetića Zoricu mnogo hvale, ističu da joj u selu nema ravne po vrednoći i radu. A, seoski poslovi su naporni i za muškarca a kamoli za ženu. Zorica živi sama, rano je ostala udovica i svojim radom i mukom uspela je da odškoluje tri ćerke koje su se poudavale i otišle.
- Skoro ceo život sam provela na selu - priča nam. - Kratko sam živela u gradu. U Božetiće sam došla 1991. i - ostala. Muž mi je nastradao 2000. i ostala sam sama sa Valentinom, Katarinom i Kristinom koja je tada imala samo tri godine.
Zorica je morala da napustila posao u Novoj Varoši. Radilo se u tri smene, a ona nije mogla decu samu da ostavi kod kuće. Živeli su od male porodične penzije i od poljoprivrede.
- Dovijala sam se kako sam umela - kaže ova žena borac. - Izborila sam se da ćerke završe školu, sad imaju svoje porodice. N. Petrić
UZOR SVIMA
KOMŠIJE Zoricu vole, a i ona njih. Kaže da su svi mnogo dobri ljudi i da uvek hoće da joj pomognu. Komšija Milenko Popović veli da sve žene treba da se ugledaju na nju zato što je vredna. Uzor je svim ženama. Ima samo dva hektara zemlje, a da bi nahranila svu stoku od komšija uzima livade u zakup i nikome ništa ne duguje.
Srce joj je, veli, puno kada joj dođu unučad i rastrče se po dvorištu.
- Imam ih petoro - kaže. - Letos mi je za raspust dolazila unučica iz Čačka. Častila sam selo kad je došla. Nisam mogla da verujem da će za prvi raspust izabrati da dođe kod bake. Ima samo sedam godina. N. Petrić
Ali, pored radosti, Zorica ima i muka, a najveća je što nema vode:
- Dođu ljudi, napune rezervoar, ali to se brzo potroši. Ova godina je bila ekstremno sušna, tako da sam morala da pustim da sve u plasteniku propadne. Posadila sam povrća za celo selo, ali nisam imala čime da ga zalivam. Čovek ne zna koliko vode troši, sve dok ne ostane bez nje. I drugi su kuburili sa vodom.
Vodu Zorica još nije dobila. Dovlači je sa izvora kolicima a to po snegu nije lako raditi. Klizavo je, a teret je veliki.
- Sad topim sneg i dajem ga životinjama - kaže Zorica. - Imam i dve krave, svinje...
Sa 65 godina, Zorica ne planira da se preda.
- Niko me ne nagoni, niti mi brani da radim. Deca dođu da pomognu, kad mogu. Meni je sve dobro.