ZLATNI BOR SE VRATIO ZLATIBORU: Tim ljubitelja prirode počeo sađenje prvih 800 sadnica četinara po kome je naša poznata planina dobila ime

Tim istinskih ljubitelja prirode prošlog vikenda počeo je sađenje prvih sadnica belog bora čije će iglice posle kalemljenja postati - zlatnožute.

- U Srbiji postoje još samo četiri zlatna bora i zbog toga je svaka plemka, grančica koju uzimamo za kalem, prava dragocenost. Postupak se mora obavljati veoma pažljivo da ni na koji način ne ugrozimo poslednje zlatne borove, a sa druge strane moramo da stvorimo optimalne uslove da kalemi uspeju. Pripremili smo 800 sadnica belog bora za podloge, a prvih 200 ćemo kalemiti od marta. Naša akcija ne podrazumeva samo brigu o mladicama drveća, već i o podmlatku Zlatiboraca: deo sadnica zlatnog bora biće ponuđen na prodaju, a sakupljeni novac će se iskoristiti za izgradnju infrastrukture za zlatiborske mališane - kaže šumarski inženjer Vladimir Pavlović, osnivač i predsednik Udruženja "Diskaver Serbija".

Prirodnjaci kažu da je njihov prvenstveni cilj spasavanje i obnova populacije zlatnog bora, ali, dugoročno posmatrano, ovaj poduhvat je i veliki eksperiment čiji će se rezultati videti za dvadesetak godina. Tada će sa već odraslog drveća početi da padaju šišarke sa semenom i saznaće se da li će iz njih, bez kalemljenja, nići mladice zlatnog bora.

- Veoma je važno sačuvati ove retke pojave kako zbog biodiverziteta tako i zbog činjenice da se kasnije mogu iskoristi na način koji sada nije poznat. Zlatni bor obično ima oko 50 do 60 odsto zlatnih četina, koje su u stvari retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. S obzirom na to da se radi o somatskoj promeni, zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se proizvode sadnice iz semena potomstvo će dati normalnu, zelenu, boju četina, zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje: sadnice su belog bora, a plemke su grančice zlatnog bora koji smo našli na terenu - kaže prof. dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Vladimir Pavlović dodaje da je Udruženje "Diskaver Serbija" nastalo 2015. okupljanjem istinskih ljubitelja prirode, među kojima je bilo više od 40 inženjera šumarstva i ekologije, ali i 10 doktora nauka.

- To nisu "teoretičari" koji vole prirodu samo na fotografijama, već istinski ljubitelji prirode i prirodnjaci sa ogromnim terenskim iskustvom. I sam sam pre osnivanja Udruženja proveo 15 godina radeći u "kancelariji" na terenu, gde su gumene čizme obavezan deo dres-koda, a fotelja je sedište terenca "lada niva". Mi radimo na terenima kojima ne gazduju preduzeća i institucije koje su obavezne da obavljaju sadnju i za to dobijaju sredstva. Naš cilj je da čuvamo prirodna bogatstva Srbije, da pošumljavamo i oplemenjujemo predele o kojima niko nema formalnu obavezu da brine. To radimo sa volonterima koji žele da uživaju u prirodi na istinski način - kaže Pavlović.

Udruženje "Diskaver Serbija" je samo ove godine organizovalo 70 ekoloških akcija širom Srbije, ali njegovi članovi kažu da su im najdraže one na Zlatiboru.

- Najdraže nam je kada volonteri otkriju da je Zlatibor i dalje naša najlepša planina, mnogo veća od prostora grada koji na njoj nikao tokom poslednjih desetak godina. Na frazu da je gradnja hiljada apartmana ugrozila planinu uvek odgovaram pitanjem: šta bi bilo da umesto apartmana imamo hiljade vikendica? Tek tada od planine ništa ne bi ostalo. Zlatibor je srećom i dalje veliki, nedirnut i prelep za one koji žele da ga otkriju - kaže Pavlović.

OZELENjAVAJU SRBIJU

VOLONTERI organizacije "Diskaver Serbija" su u aprilu 2022, na Zlatiboru, za samo dva dana posadili 10.000 stabala crnog bora. Ove godine su u Petrovčiću zasadili još 2.024 nova stabla, na planini Jeljen kraj Čačka još 3.000 sadnica gorskog javora i crnog bora, kao 6.000 sadnica smrče na Staroj planini. Više puta čistili su Lim i njegove obale, veštačko jezero Međuvršje i mnoge druge vodotokove Srbije.