PLETENA OD ZLATNIH NITI, BILA JE SIMBOL PRESTIŽA: U Kikindi organizovana obuka vezilja za izradu čuvenih kapa - zlatara (FOTO)
ČUVENA kapa - zlatara, u 19. veku bila je simbol prestiža. Imale su je samo žene iz bogatih kuća, prvi put su je stavljale na glavu na venčanju, pa se zato kaže da je to kapa udatih žena.
Veoma je skupa, a takvom je čine ne samo skupoceni materijali, već još više dugotrajan i težak način ručne izrade. Tako raskošnu kapu nije jednostavno napraviti, kaže nam Dobrila Boba Aškrabić, mentorka polaznicima radionice za izradu ovakve vrste oglavlja, koju je organizovala ženska pevačka grupa "Melizmi" iz Kikinde.
Ta kapa je deo kulturnog nasleđa Banata, nastala je u 17, a procvat je doživela u 18. i 19. veku. Vrlo je retka, jer je to ritualna kapa, a ne svakodnevna nošnja.
- Imale su je isključivo devojke iz bogatih porodica, kao svadbenu kapu. Zlatara nije bila pristupačna siromašnijim slojevima, ne samo zbog zlatnih konaca i šljokica, već i zbog dužine i veštine izrade.
Ne može se precizno odrediti vreme potrebno za izradu jedne kape, ali sve što se radi u zlatovezu, dugo traje - objašnjava Boba Aškrabić, veliki poznavalac izrade ukrasnih delova narodne nošnje.
Ovakve kape, kaže, nisu radile žene pojedinačno, već su nastajale isključivo u specijalizovanim radionicama. Najpoznatije "zlatarke" bile su u Melencima kod Zrenjanina. Iako se smatra da ih je bilo i u Sremu i Bačkoj, ipak, je ovakva kapa najviše karakteristična za Banat.
- Ona ne može da se pere, jer ima podlogu, odnosno kalotu od kartona i debelog platna.
Pojas za narodnu nošnju
"MELIZMI" su u septembru organizovali i radionicu o izradi pojaseva za narodnu nošnju. Učestvovalo je više od dvadeset polaznica iz naše zemlje i inostranstva. Obuka je realizovana uz podršku Ministarstva bez portfelja, Kancelarije za saradnju Srbije i dijaspore.
Radi se od skupljih materijala: pliša, satena, svile, brokata, ali se podlaže kartonom, jer je kaloti potrebna čvrstina da održi oblik. Kalota kompletno sakriva kosu, a sa zadnje strane su dve drugetrake ili šlajfne koje sežu do ispod pojasa. One su, takođe, ukrašene zlatovezom i dvoslojne su, jer imaju podstavu. Tradicija je bila da se na kapi izveze i godina izrade, a najčešće inicijali mlade kojoj je pripadala. Danas nema mnogo primeraka ovakvog oglavlja, a sačuvani primerci čuvaju se u muzejima - opisuje Aškrabićeva.
Inače, oglavlja, pa i kape su tradicionalno vrlo različite kod Srba, zavisno od područja do područja, a smatra se da je ovakva, izdignutog oblika, u Vojvodinu stigla sa seobom Srba. Za razliku od juga Srbije, gde su kape drugačije ornametike, banatske zlatare imaju floralne motive, samo ponekad neku izvezenu pticu, a vez je obogaćen poludragim kamenjem, šljokicama, perlicama.
- Narodni muzej u Kikindi u svojoj zbirci ima nekoliko kapa zlatara, a jedna je deo stalne postavke. Ona je imala i tradicionalno i simboličko značenje. Obično je svekrva poklanjala mladi koja dolazi u kuću. Drago mi je da se kroz ovakve projekte neguje tradicija - kaže Slavica Gajić, viši kustos etnolog kikindskog Narodnog muzeja.
Radionicu za obuku žena za izradu kape zlatare grupa "Melizmi" organizovala je kao projekat "Očuvanje tradicije i ekonomska revitalizacija kroz proizvodnju kape zlatare", uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
- Danas se na tržištu ovakve kape prodaju po ceni od oko 1.000 evra i sve češće predstavljaju inovativni modni detalj poznatih modela - navodi Biljana Mandić, predsednica grupe "Melizmi".