"BOG JE POSLAO VLADU DA NAS SPASE": Policajac iz Titela od plamena otrgao Dragana i njegovo dvoje dece
VRAĆAJUĆI se kući u Titel iz Bačke Topole, gde je sa kolegama obezbeđivao fudbalski meč između domaćeg TSC i gostujuće ekipe Legija iz Poljske, i razmišljajući kako će posle naporne večeri utonuti u okrepljujući san, policajac Vladimir Vlaški (32), iznenada je postao heroj, kojem se klanja ceo njegov Titel.
A, najviše njegov sugrađanin Dragan Nikolić, kojeg je, kao i njegovo dvoje maloletne dece spasao od požara.
Ne sluteći da će se pred njegovim očima odigravati prava drama, u gluvo doba noći, između 24. i 25. oktobra, Vladimir je vozeći "maricu", na samom ulasku u mesto, u Glavnoj ulici, uočio plamen. U nekoliko koraka se našao pred kućom, iz čijeg dvorišta se u mrkloj noći, sve više uzdizao i širio preteći plamen. Iz sve snage je zalupao na prozore dozivajući domaćina.
- Ubrzo sam začuo Dragana koji je pitao ko mu lupa u to doba - prepričava nam policajac Vladimir šta se dešavalo u gluvo doba dvadeset i pete oktobarske noći. - Utrčao sam unutra i pomogao mu da usnulu decu, petnaestogodišnjeg sina i dve godine mlađu ćerku, izvedemo napolje na sigurno, jer je kuća spojena sa radionicom. Dok sam spasavao decu, telefonom sam pozvao kolege u stanici, rekao šta se dešava i da alarmiraju vatrogasce.
Gledao kako gori njegova kuća
RAZBUKTALI požar u Glavnoj ulici u Titelu, Vladimiru je vratio ružne slike iz detinjstva, koje ni danas ne može da izbriše iz sećanja.
- Bio sam šesti razred kada nam je izgorela kuća - s tugom u glasu priseća se titelski heroj. - Kada je buknulo spavao sam, ali su uspeli da me spasu. Zato sam znao šta može da se desi ljudima u toj kući, ako se ne odreaguje blagovremeno. Žao mi je što nisam stigao pet minuta ranije, jer požar ne bi bio tih razmera.
Već nagutan, crnog zagušujućeg dima, ne razmišljajući o opasnosti o po svoj život, kratko je Dragana samo pitao: "gde su boce za zavarivanje?" Čuvši da su u radionici, uleteo je unutra i golim rukama ih, jednu po jednu izneo odatle.
- Sve je, mislim, trajalo pet minuta, najvažnije je da su spaseni ljudski životi - kazuje nam Vladimir, skromno ističući da je najpre postupio kao čovek, ali i kao policajac, čija je dužnost da pomogne u nevolji. - Vatrogasci su, srećom, brzo stigli i uspeli da ugase vatru.
Ne nalazeći reči kojima bi mogao da zahvali Vladimiru, Dragan Nikolić veli da se plaši i da pomisli šta bi se desilo da je hrabri policajac naišao samo pet minuta kasnije.
- Da je plamen stigao do plinskih boca, ne smem ni da pomislim šta bi se sve desilo - priča Dragan. - Bog mi je poslao Vladu da spasi moju decu i mene. Sa nama u porodičnoj kući živi i moj brat Dragiša, čije su radionice, ali te noći nije spavao kod nas, ali je čuvši za požar, odmah došao da pomogne.