VRATILA ŽIVOT U DOM MILOVANOVIĆA: Jelena sa Milomirom, bratom gardiste Dražena, ubijenog 5. oktobra 2004, ima šestoro dece
RODILA ih je osmoro. Mateja (19), Dražen (9), Novak (8), Helena (7), Nikolaj (nažalost preminuo sa tri meseca), Adrijan (4), Laura (2) i Vladan od osam meseci sa svojom majkom Jelenom (38), blagoslovili su dom Milovanovića iz sela Tekija kod Paraćina, porodicu tragično stradalog vojnika Dražena, jednog od dvojice gardista koji su 5. oktobra 2004. pronađeni mrtvi na straži ispred vojnog objekta "Karaš" na Topčideru. Ostali su neutešni roditelji Biljana i Petar, i stariji brat Milomir. Dve decenije kasnije, domom Milovanovića razležu se smeh i cika Jelenine i Milomirove dece. Sedmoro su zajedno izrodili, a Jeleninog prvenca Mateju, iz prvog braka, zajedno su odgajali.
Roditi osmoro dece za mnoge je danas neshvatljivo i ravno herojstvu. Za neke čak - ludost. Ali ne i za Jelenu, ženu zmaja. Po izgledu i ponašanju savremena mlada žena, prvo majčinstvo, iskusila je već sa 19 godina. Sedam godina kasnije po drugi put se zaljubila i sa Milomirom, odlučila da imaju mnogobrojnu porodicu. Baš zbog tragedije koja je Milovanoviće zadesila. Iz centra Paraćina sa sedmogodišnjim sinom preselila se u Tekiju, a od rođenja njihovog prvenca Dražena počinje ova neverovatna roditeljska bajka.
- Sva moja deca su planirana, željena, nošena pod srcem i od srca. Nisam verovala da ljubav na prvi pogled postoji dok nisam upoznala Milomira. Godinu posle Dražena na svet je došao Novak, pa devojčica Helena. Potom nam se rodio Nikolaj. Tuga je, ali Božjom voljom on nam se jednog jutra u svojoj kolevci nije probudio. Posle njega rođeni su Adrijan i Laura, pa na kraju Vladan. On je naše carče jer je jedini od svih svetlo dana ugledao carskim rezom. A jedini me je i namučio jer sam ga baš teško nosila. Ta poslednja trudnoća bila je veoma rizična, pa ću broj potomaka sa Vladom morati da zaključim - kroz smeh priča Jelena za "Novosti".
Dodaje da je srećna, presrećna, jer je zdrava i zadovoljna porodica za nju najveće bogatstvo.
- Dobila sam sve o čemu sam sanjala. Uz podršku muževljevih roditelja savršeno funkcionišemo. Sve postižemo uz brzi ritam i mnogo vratolomija. Suprug mi je prvi oslonac i glavna podrška. Njemu je najvažniji zadatak razvoženje dece od jutra do sutra. Adrijan i Laura već idu u vrtić u gradu, a Dražen, Novak i Helena su treći, drugi i prvi razred u dve različite gradske škole. Beba jedino ostaje kod kuće, dok je najstariji Mateja punoletan i o njemu nema razloga da brinem. Dan nam počinje već oko pet jer do sedam svi moraju da doručkuju i da budu spremni da ih tata vozi u školu i vrtić. A ja na posao stižem taksijem i obično povedem bar jednog školarca. Njih troje su u različitim smenama, pa moramo da uklapamo i povratak kući.
ČEKAJU POSAO ZA STALNO
JELENA je sa Milomirom svila porodično gnezdo u Tekiji na spratu njegove roditeljske kuće, gde su uredili spavaću sobu i majušni dnevni boravak sa kuhinjicom. Dve dečje sobe su u prizemlju kod bake i deke, a sa roditeljima u spavaćoj razbaškarila se beba Vladan... Iako su svi odlično raspoređeni i kažu da im nije tesno, ipak im je velika želja da sazidaju u dvorištu još dve dečje sobe i veliku trpezariju sa kuhinjom. Za to im je neophodno da podignu kredit od banke, a da bi ga dobili potrebna su rešenja da su zaposleni za stalno....
Iako joj beba ima samo sedam meseci, Jelena je u septembru počela da radi na terenskim poslovima u Upravi za investicije Opštine Paraćin. Ukazala joj se prilika za posao po ugovoru, pa nije htela da je propusti. Prethodno je radila u nekoliko trgovina, bila servirka u jednom od obdaništa, pa lični pratilac deteta... Sa završenom Tehnološkom školom, nije birala poslove, ali još nema rešenje za stalno. Milomir je vozač u JKP "Crnica" već više godina, takođe bez stalnog rešenja. Ipak, glava porodice presrećan je što su mu u firmi izašli u susret i dozvolili da radi samo drugu smenu.
- Beskrajno sam zbog toga zahvalan direktoru Dejanu Stojkoviću i šefu "Čistoće" Milošu Trifunoviću. Kad svu decu dovezem kući, ručamo, pa sledi igranje i pisanje domaćeg. U međuvremenu mi se i supruga sa posla vrati, pa mogu spokojno od 17 i ja na posao. Baka je inače glavna kuvarica, pa jedemo kod mojih roditelja u prizemlju jer je tamo mnogo veći prostor - veli Milomir.
Petar i Biljana, Milomirovi roditelji, potvrđuju da su ih deca koju je Jelena rodila vratila u život nakon ubistva njihovog mlađeg sina Dražena (21) pod još nerazjašnjenim okolnostima. Milomirov prvenac rođen je jedanaest godina posle te užasne tragedije. Snaja je ispunila svekrvinu želju i detetu dala ime Dražen.
SVAKO DETE PRIČA ZA SEBE
ČLANOVI porodice Milovanović ni na šta se ne žale i ponosni su što uspevaju da zarade za sve što treba podmlatku. Sve postižu uz dobru organizaciju. Izdržavaju se od dva "minimalca" i dve roditeljske penzije. U zbiru, kad se uračunaju još četiri dečja dodatka, dovoljno je za skromni život. Stari automobil, kažu, zlata im vredi, a Jelena insistira da naglasi da su za svako novorođenče kupovali sve novo:
- Svako dete nam je priča za sebe, ima svoj temperament i karakter. Malo smo ih i razmazili, ali je to sve ljubav. A baka mi je druga mama i veliki podrška u svim kućnim obavezama
- Sve svoje unuke volim, ali on mi je miljenik. Nosi ime najlepše na svetu. Kad god ga pozovem, setim se svog vojnika - kroz suze šapuće baka, grleći svog najstarijeg unuka.
Ona im svima sprema najlepši pasulj na svetu, dok je deda specijalista za gulaš. Kad god može, sa dečacima u dvorištu zaigra loptu mada je teško bolestan. Bubrežni je bolesnik i više godina na dijalizi. Sada se kod kuće dijalizira sam četiri puta dnevno.
- Ali, ništa mi nije teško jer mi je dom, prepun unučadi procvetao - kaže deda Petar.