ZLOČINA U JASENOVCU ZGRAŽAVALI SE I NACISTI: Izraelski istoričar Gideon Grajf održao predavanje u Subotici (FOTO)

"Svi smo bili bosi i u krpama. Danima smo radili bez hrane i neki su od iznemoglosti padali.  Ustaški čuvari pokušali su bičevima da ih nateraju da ustanu. Kad to nisu mogli onda smo morali da ih prekrijemo peskom i tako žive zakopamo u branu. Ali tako da ništa ne sme da viri. Ni deo tela, ni odeća..."

Ovako je o jezivim zverstvima u logoru u Jasenovcu svedočio Ilija Ivanović, jedan od retkih koji su ih preživeli. Njegovo ali i druga svedočenja srpskih zarobljenika, ali i nemačkih oficira koji su se zgražavali zločinima u logorima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj zabeležio je i u svojoj monografiji “Jasenovac - Aušvic Balkana” obnarodovao je izraelski istoričar Gideon Grajf. Svoja istraživanja predstavio je u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici na tribini u organizaciji Fondacije za srpski narod i državu.

Potvrđeno 57 metoda mučenja i ubijanja

Jedan od najvećih istraživača Holokausta i drugih nacističkih zločina, u proteklih desetak godina bavio se za srpski narod bolnom temom logora u Jasenovcu i tokom svojih istraživanja utvrdio više od 700.000 žrtava, mahom Srba, Jevreja i Roma, u čak 40 logora na prostoru Nezavisne države Hrvatske. Manji logori su vremenom zatvoreni jer je odlučeno da centar za istrebljenje ova tri naroda bude Jasenovac, udaljen 95 kilometara od Zagreba i smešten između reka, koje su bile dobra prevencija od bekstva.

Takođe, potvrđeno je 57 metoda mučenja i ubijanja zatvorenika, kao i omiljeno oružje “srpski sekač”, nož sa sečivom od 12 centimetara, povezan sa rukavicom.

Uslovi u kojima su boravili zatvorenici, među njima mnogo žena i dece, zgražavali su čak i nemačke nacističke vojnike. Ustaše su htele da dodirnu, osete žrtvu dok umire, dok su Nemci bili distancirani. Postoje i druge razlike koje čine Jasenovac čak varvarskijim u odnosu na Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore istrebljenja.

Na mokroj slami spava 50 gole dece, polovina je već mrtva

-Naše trupe moraju da budu tihi svedoci ustaških zverstava. Morali bi da reagujemo i intervenišemo. Sada ne smemo. Možda će se desiti kasnije - zapisao je jedan nemački vojnik.

Nije se desilo. Vremenom je bilo samo gore i strašnije. Pošteđen nije bio niko.

-Sada ulazim u koncentracioni logor u Jasenovcu. Tu je gomila žene i dece bez odeće. Svi spavaju na betonskim pločama. Svuda odzvanja plač i kukanje. To je nepodnošljivo. Ne mogu da slušam. Malo dalje, na mokroj slami spava 50 gole dece. Polovina je već mrtva. I ostali će ubrzo - seća se Edmond Rajzer.

Za nijansu u boljem položaju bili su majstori, bravari, kovači i druge zanatlije, koji su bili korišteni dok se logor širio. Međutim, kada je postalo jasno da tu neće nići industrijski kompleks po uzoru na nemački, i oni su svirepo ubijani.

Svedočenja od kojih se ledi krv u žilama

-Marširali smo u dva reda. Ustaški vojnik sa puškom stao je na sredinu. Bio sam preplašen. Želeo sam da pobegnem ali sam znao da je to nemoguće. Išao je od jednog do drugog i pitao gde smo radili. U zgradi za lance, rekao sam, ja sam bravar. Rekao je da ostanem tu. Podelili su nas u dve kolone. Znali smo da jedna neće dočekati zoru, ali koja. U jednom trenutku, moj školski drug Milovan osmeli se i pobeže u drugu grupu. Umesto da zapuca, ustaški vojnik ga je samo pogledao i rekao “dobro, odabrao si, ostani tu” - seća se jedan srpski zarobljenik. - Mi smo preživeli. Milovanova grupa nije. Razmišljam često o Milovanu. Možda je njegov potez presudio da preživimo. Za ustaše je smrt bila važnija od života.

Do ovakvih svedočenja od kojih se ledi krv u žilama, kao i činjenica poput one da je izvesni Petar samo tokom jedne noći ubio 1360 srpskih zatvorenika nije bilo lako doći.

-To nije bilo samo dokumentovanje istorije, već dugačka i intenzivna borba, za koju je trebalo mnogo snage, ali u koju sam bio spreman da investiram. Kada sam započeo svoj put da ispravim te zabludne činjenice o srpskom narodu, odmah sam primetio zajednički imenilac između negiranja Aušvica i negiranja Jasenovca i onoga što se tamo desilo srpskim žrtvama od strane NDH i hrvatskih ustaša. To me je motivisalo da nastavim i obećavam da će moja borba da se nastavi još jače - poručio je Grajf na predavanju koje je organizovala Fondacija za srpski narod i državu. - Nisam mogao da ostanem nem na nepravdu koja je nanesena srpskom narodu. Na kakve sam prepreke nailazio tokom istraživanja, ne možete ni da zamislite. Hodao sam okružen telohraniteljima, dobio više od 20 pretnji smrću. Ali još sam živ i nastaviću svoju borbu dok god dišem.

Istraživanja do kojih je došao pokazala su, kako kaže, da i od najgorih postoje još gori.

Ustaše nadmašile Nemce u njihovoj želji za krvlju

-Ustaški režim i njegovi vinovnici bili su gori od nacista. Njihovi zli umovi su bili gori. Nadmašili su Nemce u njihovoj želji za krvlju - ističe profesor. - Katolička crkva ne samo da nije reagovala i pokušala to da spreči, već je i podržavala zločin. Kardinal Stepinac je mogao da stane na put tome, ali nije. To je crna tačka u istoriji katoličke crkve koja nikada neće biti izbrisana.

Zbog svega toga, ono što se desilo u Jasenovcu nikada ne sme da se zaboravi.

-Istorija je veliki lanac, koji se ne može preseći. Svaka nacija mora sa njim da se suoči, bilo da su u pitanju lepe stvari, bilo tragične. Srpski narod mora da se seća. To će ojačati buduće generacije - poručuje Grajf. - U tome je jako važan obrazovni sistem, ali i sedma umetnost može da pomogne. Ali samo pod uslovom da su istorijske činjenice prikazane onakvim kakve su zaista bile. Kao što svaka osoba na svetu treba da poseti Aušvic, tako treba da poseti i Jasenovac, crveno upozorenje čovečanstvu o tome šta okrutnost može da napravi. Oni više nikada i nigde ne smeju da se ponove!