VEŠTAČKE INTELIGENCIJE NE TREBA SE PLAŠITI: Talentovani master inženjer Vladimir Sivčev, radi za Majkrosoft - iz rodne Kikinde (FOTO)

Bio je đak generacije u osnovnoj školi, a u srednjoj najbolji i jedini vukovac u svom razredu u Tehničkoj školi u Kikindi. Od prvog se takmičio u matematici, elektrotehnici, programiranju, informatici. Njegova profesorka Jasmina Almaši ocenila je da je već kao srednjoškolac znanjem prevazišao profesore i da za 15 godina rada nije imala boljeg učenika. Elektrotehnički fakultet u Beogradu upisao je bez polaganja prijemnog ispita, jer je prethodno osvojio prvo mesto, sa maksimalnim brojem bodova, na državnom takmičenju iz programiranja.

Mladi Vladimir Sivčev (28) rano je odlučio da će studirati softverski inženjering, a sve petice, pohvale, nagrade i pobede sa takmičenja potvrdio je na studijama, jer je njegov diplomski rad 2019. godine na ETF bio najbolji. Ponude za posao stizale su i pre nego što je završio master, već na trećoj godini osnovnih studija i to sa svih strana sveta, Švajcarske, Nemačke, Japana, Amerike, od „manjih“ do najvećih kompanija.

- Iako su bile veome privlačne, želja mi je bila da, ipak, ostanem u svojoj zemlji, jer mi je porodica najbitnija, kao i dobri prijatelji. Prvi značajni projekat radio sam sa jednom od najvećih kompanija iz Srbije. Preporučio me je stariji kolega s fakulteta, pred kojim sam branio određene projekte i radove. Intervjui su odlično prošli, pa je od njih stigla i prva ponuda za prvi zvanični posao. Međutim, moja želja je bila da završim fakultet, jer sam bio na trećoj godini i insistirao sam da mi ponude praksu. To je izazvalo čuđenje, jer sam pristao na manje za isti posao – opisuje promišljene početke sada uspešni programer.

Njegovo znanje i disciplina u radu brzo su prokrčili širi put. Trenutno radi u najvećoj svetskoj kompaniji „Microsoft“, ali nije otišao iz Srbije. Pre godinu i po čak se iz Beograda vratio u Kikindu i gradi svoj „krov nad glavom“. Miran život s porodicom i prijateljima mu odgovara, a pa poslovne sastanke u prestonicu stiže za dva sata. Polje koje ga interesuje je veštačka inteligencija čiji rast, kako kaže, mnogo liči na pojavu interneta i web tehnologija pre 30-ak godina, pa zato „običan čovek“ ne treba nimalo da je se plaši. Ona se ne projektuju da zameni čoveka već da mu pomogne.

- I internet je doneo dosta novog, svežeg i nešto što je ušlo u naše živote transformišući nam svakodnevnicu, ali je određene aktivnosti olakšalo. Kompanije koje su tada ulagale u tehnologije danas su ozbiljne, velike i uspešne korporacije koje „vladaju“ svetom u nekom aspektu. Nove tehnolgije nastaju da pojednostave razvoj datih sistema. Na primer, razvija se aplikacija koja će očitati rendgenski snimak pluća i dati informaciju da li pacijent ima patogenu bolest i koju. Ona neće da zameni doktora radiologa, ali će mu pomoći da preciznije očita sliku i izbegne pogrešnu dijagnozu. Oko često ne vidi sve, pa se zato sastaje grupa lekara da odredi konačnu dijagnozu. Ukoliko bismo imali alat da nam sugeriše i skrene pažnju na potencijalno bitne delove slike, smanjuje se šansa za grešku u dijagnostici. Ovo je jedan od mnogih primera gde svet može da se transformiše ka boljem. VI doprinosi da u velikim kompanijama već postoji potreba za određenim „naučnicima o podacima“, što je začetak niza novih uloga koje će, verovatno, iz ovog trenda proizaći – objašnjava mladi stručnjak.

Iako okruženje često komentariše samo zaradu, Sivčev uveliko živi po „lekciji“ koju su profesori ETF studentima preneli već na prvoj godini, da se pripremaju da će malo spavati. Zbog vremenske razlike sastanak sa kolegama iz Amerike ili Indije, na primer, ima u dva ili pet sati ujutro, a nekada i u dva i u pet. Seća se da nije zamišljao da će na fakultetu ostvariti niz uspeha, iako su drugi to prognozirali. Bio je obazriv jer je otišao u veliki grad, na veoma ozbiljan fakultet, a drugi studenti sa, takođe, izuzetnim prethodnim uspesima i znanjima bili su direktna konkurencija.

- Vrlo malo vršnjaka je odabralo da studira u Beogradu, pa sam bio „sam“ u novom, mnogo jačem okruženju. Nisam sumnjao u sebe da neću dati i više od maksimuma, kao i ranije, ali je smer bio itekako zahtevan, rokovi izuzetno kratki, a to traži ozbiljan pristup i rad. Talenat nije loše imati, ali nije dovoljan. Rad, red i disciplina su neophodni, pogotovo ukoliko neko želi da bude na budžetu, jer mesta je malo, a konkurencija je jaka. Učenje je bitno, ali nije ključno. Presudan je rad, jer već od druge godine počinju ozbiljni projekti koji zahtevaju mnogo vremena zbog čega se noćima kratko spava, jer ujutro branimo naše proizvode – opisuje studentske dane i tvrdi da ETF kvalitetom nastave konkuriše koledžima u svetu.

- Zahtevi i kriterijumi nisu niski i rastu iz godine u godinu. To važi za sve smerove. Kao studenti smo se pitali zašto strukovne studije daju znanje za neki posao, a akademske ne. Ali na akademskim je cilj da nam proširi vidike. Možda nećemo znati ni jedan konkretan posao, ali ćemo svašta videti, pa se kasnije lako prilagoditi za više različitih poslova. Time su mogućnosti šire i to ETF, zaista pruža – objašnjava Vladimir Sivčev, koji se od ekrana kompjutera odmara igrajući bilijar, pikado, stoni tenis, leti voli da trči oko Kikinde što je trećina maratona, ili jedan i po krug što je polumaraton.