POVRĆE IM RASTE KAO IZ VODE: Porodica Gašović iz Niša uzgaja biljke i šarane neobičnim sistemom akvaponije (FOTO)
DA bi se zdravije hranili povrćem i voćem bez pesticida, porodica Gašević iz Niša došla je na ideju da na svom imanju u mestu Trupale na području grada na Nišavi, uzgaja biljke - akvaponijom. Reč je o sistemu simbioze biljaka i životinja, gde riba đubri biljku, a biljka filtrira vodu za ribu, odnosno voda cirkuliše između tanka sa ribama i biljaka koje se uzgajaju.
Foto J. Ćosin
Na 200 kvadrata plastenika imaju oko 600 sadnica paradajza i 400 paprike, ali u šljunku, ne u zemlji, a nedavno su zasadili jagode i luk. Pored povrća i voća, u dva rezervoara uzgajaju oko 500 šarana.
Tako u plasteniku Gaševića, sve kreće iz bunara. Voda protiče do tankova sa ribom, odatle ide kroz filtere, pa u biljku koja je pročišćava kroz šljunak i onda nazad kod riba. Foto J. Ćosin
- Akvaponija je gajenje povrća bez zemlje i bez zagađenja. To je zapravo uzgoj i ribe i povrća. Voda iz ribe se prebacuje biljkama, biljke tu vodu prečišćavaju i čista voda se vraća ribama. Riblje đubrivo je izuzetno kalorično. Ono pruža biljci sve što joj je potrebno za rast i razvoj, a ovaj način gajenja omogućava veći prinos, kao i kvalitetniji i zdraviji proizvod - objašnjava Miljan Gašević za "Novosti".
U akvaponskoj proizvodnji, uverava nas, ne primenjuju se štetna sredstva zaštite: ni herbicidi ni pesticidi.
- Dokaz za to je što je u zatvorenom sistemu i riba, koja inače ne trpi hemiju i uginula bi - naglašava Miljan.
Sadnice paradajza dosežu do čak pet metara, delom zbog hranljivog ribljeg đubriva, ali i zbog samog načina uzgajanja.
- Ovo je imitacija prirode, ali na zdrav način. S obzirom na to da smo u plasteniku i aero-zagađenje je svedeno na minimum, zagađenje iz zemlje je jednako nuli, zato što se za uzgajanje biljke ne koristi zemlja nego šljunak. Na njemu uspevaju bakterije koje razlažu amonijak i nitrite iz ribljeg đubriva. Zatim to pretvaraju u nitrate koje biljka usvaja i od njih raste - pojašnjava detalje naš sagovornik.
HOLANDIJA, IZRAEL, KANADA
OVAJ sistem ekološke proizvodnje povrća postoji vekovima, a danas se najčešće primenjuje u zemljama koje nemaju dovoljno obradivih površina. Izrael, Holandija i Kanada su tri zemlje koje se naviše bave akvaponijom - kaže Miljan Gašević.
Motivi za pokretanje ovakve proizvodnje bili su zdravlje dece i kvalitetna ishrana. Danas u njihovom plasteniku "kao iz vode" rastu tri vrste paradajza, dve vrste paprike, luk i jagode.
- Ovde su bile sadnice paprike, ona je završila svoj ciklus za ovu godinu, pa su izvađene. Na njihovo mesto dolazi mladi luk koji ćemo imati krajem novembra ili početkom decembra. Tada ćemo krenuti i sa izlovljavanjem ribe - objašnjava naš sagovornik.