CEPA DRVA DA POMOGNE BOLESNIMA: Viktor Božić, iz Rume, na neobičan način pokazuje svoju humanost
POMAŽE ljudima bez ikakvih očekivanja zauzvrat i istovremeno čini i humana dela. Već pet godina to je misija Viktora Božića (31) iz Rume. I znanima i neznanima bez dinara naknade cepa drva za zimu. Jedini uslov je da, ako žele da plate njegovu uslugu, novac usmere na račun bolesnima za lečenje.
Za mladića sa sekirom u mišićavim rukama pročulo se i van Rume, pa se nedavno našao među 10 dobitnika priznanja "Oni su heroji" koje dodeljuje delegacija EU. Bilo je više od 170 kandidata, a Božića su predložili sugrađani, odajući mu tako poštovanje za nesebičnu pomoć drugima.
- Prija mi to priznanje, ali ne mislim da činim nešto epohalno - kaže Viktor. - Ideja da cepanjem drva pomažem deci i odraslima potekla je iz duhovnog izvora Svetog pisma, kao vid pokajanja. Uputilo me je na put kojim treba da hodim.
Skroman kada treba da priča o svom čovekoljublju, i za njega nasušnoj potrebi da pomaže drugima, Viktor otkriva da je, od kada je započeo svoju humanu misiju, do sada, ručno, svojom snagom, iscepao 1.852 metra drva i da svakim danom, što ga raduje, ta brojka raste. Cepanje drva ručno, po metru se naplaćuje 1.000 dinara, pa nije teško izvesti računicu.
U beležnici, koju pedantno vodi, upisano je da je za skoro pet godina cepao drva u 219 domaćinstava, u Rumi i njenoj bližoj i daljoj okolini, ali i drugim mestima Srbije. Od marta do novembra, koliko traje "sezona", Viktor mesečno u humanitarne svrhe inkasira i do 100.000 dinara. I kaže radiće to dok je živ i zdrav.
Svojevrsni lični rekord, Viktor je ubeležio u jednom domaćinstvu u Remeti. Za šest sati i 15 minuta uspeo je da iscepa čak 20 metara drva.
- Tada sam imao dva pomoćnika, jedan mi je dodavao cepanice, a drugi ih je slagao. Zato je išlo tako brzo - kaže.
UMESTO TERETANE
HUMANI Viktor ne ide u teretane, jer za tim, kaže, nema potrebe. Snagu jača tako što u dve veće plastične kante stavi cepanice i podiže ih.
- Cepanjem drva sam se bavio i u mlađim danima, ali samo u našoj kući kada sam morao da pripremim 15 metara za zimu - kaže nam.
Sve je počelo kada je bez dinara naknade, drva iscepao komšinici, baka Ankici, kojoj i sada to čini besplatno i rado.
- Ne znam kako se za to čulo, pa su počele da me zovu i druge komšije - veli naš sagovornik, jakih ruku i još većeg srca, koji ne ostaje imun na tuđe nevolje. - Poput grudve snega koja se kotrljajući uvećava, priča se, protiv moje volje, proširila u čitavoj ulici, a onda i u varoši, pa i van rumskog atara. Pozivi stižu sa svih strana i nikoga nisam odbio. Odmah im kažem da, ukoliko nemaju novca da plate, iscepaću im bez naknade, a ukoliko žele da plate, onda da taj iznos uplate na račun nekog deteta ili odraslih za koje se sakuplja novac za lečenje.
ZAPAD I NjIHOV POGLED NA SVET
VIKTOR je tri godine živeo i radio u inostranstvu, ali je ipak odlučio da se vrati u Srbiju i rodni Srem:
- Nisam mogao da se uklopim u njihov zapadnjački način života, shvatanja i pogleda na svet.
Dešava se da Viktor sugeriše kome da uplate novac, kada vidi da je nekome baš hitno, ili domaćinima ostavlja na volju da sami odaberu, ali su u obavezi da mu prikažu dokaz. Na njegovom spisku onih kojima je pomogao, što potvrđuju uplatnice, nalaze se imena 57 dece i odraslih, a među njima, poznaje samo njih četvoro. I to svojih sugrađana.