CEPA DRVA DA POMOGNE BOLESNIMA: Viktor Božić, iz Rume, na neobičan način pokazuje svoju humanost

Za mladića sa sekirom u mišićavim rukama pročulo se i van Rume, pa se nedavno našao među 10 dobitnika priznanja "Oni su heroji" koje dodeljuje delegacija EU. Bilo je više od 170 kandidata, a Božića su predložili sugrađani, odajući mu tako poštovanje za nesebičnu pomoć drugima.

- Prija mi to priznanje, ali ne mislim da činim nešto epohalno - kaže Viktor. - Ideja da cepanjem drva pomažem deci i odraslima potekla je iz duhovnog izvora Svetog pisma, kao vid pokajanja. Uputilo me je na put kojim treba da hodim.

Skroman kada treba da priča o svom čovekoljublju, i za njega nasušnoj potrebi da pomaže drugima, Viktor otkriva da je, od kada je započeo svoju humanu misiju, do sada, ručno, svojom snagom, iscepao 1.852 metra drva i da svakim danom, što ga raduje, ta brojka raste. Cepanje drva ručno, po metru se naplaćuje 1.000 dinara, pa nije teško izvesti računicu.

U beležnici, koju pedantno vodi, upisano je da je za skoro pet godina cepao drva u 219 domaćinstava, u Rumi i njenoj bližoj i daljoj okolini, ali i drugim mestima Srbije. Od marta do novembra, koliko traje "sezona", Viktor mesečno u humanitarne svrhe inkasira i do 100.000 dinara. I kaže radiće to dok je živ i zdrav.

Svojevrsni lični rekord, Viktor je ubeležio u jednom domaćinstvu u Remeti. Za šest sati i 15 minuta uspeo je da iscepa čak 20 metara drva.

- Tada sam imao dva pomoćnika, jedan mi je dodavao cepanice, a drugi ih je slagao. Zato je išlo tako brzo - kaže.

Sve je počelo kada je bez dinara naknade, drva iscepao komšinici, baka Ankici, kojoj i sada to čini besplatno i rado.

- Ne znam kako se za to čulo, pa su počele da me zovu i druge komšije - veli naš sagovornik, jakih ruku i još većeg srca, koji ne ostaje imun na tuđe nevolje. - Poput grudve snega koja se kotrljajući uvećava, priča se, protiv moje volje, proširila u čitavoj ulici, a onda i u varoši, pa i van rumskog atara. Pozivi stižu sa svih strana i nikoga nisam odbio. Odmah im kažem da, ukoliko nemaju novca da plate, iscepaću im bez naknade, a ukoliko žele da plate, onda da taj iznos uplate na račun nekog deteta ili odraslih za koje se sakuplja novac za lečenje.

Dešava se da Viktor sugeriše kome da uplate novac, kada vidi da je nekome baš hitno, ili domaćinima ostavlja na volju da sami odaberu, ali su u obavezi da mu prikažu dokaz. Na njegovom spisku onih kojima je pomogao, što potvrđuju uplatnice, nalaze se imena 57 dece i odraslih, a među njima, poznaje samo njih četvoro. I to svojih sugrađana.