RUSKI NAROD STOJI IZA SVOJE VOJSKE: Artjom Čebotarev, bivši svetski šampion u boksu, dobrovoljac u jedinici Prilepina u Donbasu

Artjom Čebotarev, dobrovoljac, proslavljeni ruski sportista, nekadašnji prvak sveta u boksu, učesnik na Olimpijskim igrama, uz to i političar i deputat Saratovske oblasti, smatra da takva kategorizacija ne bi trebalo da čudi.

Zahar je stari ratni vuk. Najčitaniji ruski pisac srednje generacije, mnogo pre početka specijalne vojne operacije, zgrozio je svoje prestoničke kolege odlukom da ode u separatističku jazbinu, a zatim i šokirao preuzimanjem bataljona koji je stekao svetsku slavu jurišajući ne samo na ukrajinske vojnike, već i na strane plaćenike na donbaskom ratištu.

Ratu je Prilepin posvetio na stotine ispisanih stranica, i nešto manje tribina po evropskim prestonicama na kojima je, prkosno, kao autentičan Rus - govorio uvek maternjim jezikom. Svet ga je razumeo možda bolje od većine ruskih liberalnih aktivista, čije je koketiranje sa zapadnim vrednostima nazivao merom otuđenosti od sudbine ruskog naroda. Vreme mu je dalo za pravo. Čebotarev u razgovoru za "Novosti" kaže da je lako slediti komandanta kakav je Zahar, u istoj meri u kojoj je bilo lako pratiti ga u političkom životu kroz rad stranke Pravedna Rusija za istinu, ili čitati njegove romane.

- U životu kao i u literaturi - on ne preigrava stvarnost, on je jasno definiše ne dozvoljavajući kompromise i lažiranja. Možete, naravno, izmisliti događaje, pisati lepo, romantično, fantastično ili zastrašujuće, fingirati činjenice... ali ako to nije pisano dušom, ljudima se naprosto neće dopasti. To je verovatno razlog zašto ga ljudi vole i čitaju, jer on uvek precizno dokumentuje stvarnost, pa bila ona poželjna ili ne, dobra ili loša. Zahar istovremeno živi to što piše, nastavljajući tradiciju najvećih imena ruske klasike koja su učestvovala u Otadžbinskom ratu - kaže Čebotarev, dodajući da je sa Zaharom, i front inspiracija.

Ruski mediji su primetili da Čebotarev nije imao dilemu pod kojom zastavom će učestvovati na Olimpijskim igrama u Parizu. Čovek sa neverovatnom biografijom koji je u Rusiju donosio zlatne medalje kao suvenire sa dalekih putovanja, odlučio je da ode u rat.

Pravila boksa su, kaže i ovde primenljiva - bitka karaktera, taktika i strategija.

Jedinica "Rodnja" pokriva dva pravca: donjecki i kurtski. Artjom se bori na donjeckom.

Kabinet političara zamenio je prvom linijom sa koje, kako kaže, kao osmatračnice, nepogrešivo tačno sagledava suštinu, smisao ovog rata pa i širi kontekst i njegove geopolitičke implikacije.

- Kao sporista, bokser, proputovao sam ceo svet, kao političar iskusio kako funkciniše državni mehanizam, ali sva ova iskustva nisu bila dovoljna da razumem hemiju ovog sukoba. Kada sedite u toploj, udobnoj kancelariji i osećate se bezbednim, teško je razumeti šta se dešava na prvoj liniji.

Na vesti da prisustvujemo predvečerju velikog rata koji može da bukne svakog trenutka, naš sagovornik smatra da nema mesta strepnji, jer, uveren je, veliki sukob je počeo, i on nije vezan samo za bojno polje već umove ljudi.

- Rat se vodi u glavama ljudi, u vrednovanju stvari i to je fundamentalni sukob koji je pokrenulo pitanje: a za šta ste vi? Za materijalno ili duhovno? Zapad stoji na materijalnoj strani, a istočni svet na duhovnoj osnovi. I sam verujem da duh dominira materijom. Ovo je civilizacijski sukob.

U tom kontekstu, Čebotarev se osvrće na slučaj kažnjavanja srpskog džudiste koji je na Olimpijskim igrama u Parizu kažnjen zabranom od pet meseci samo zato što se prekrstio.

- Generalno, ovo je rat dva principa i Zapad to više ne krije. Ako si duhovan, ako se prekrstiš, ako potvrdiš svoje civilizacijsko opredeljenje, ti si neprijatelj. Kada sam boksovao na Olimpijadi 2016. video sam kako se Zapad bori protiv nas. Bila je to prljava igra - zabranjene tehnike, klevete i podvale. Ceo svet je razumeo da je to pogrešno, ali nije imao snage da se tome odupre. Sada je Rusija izašla na crtu.

O tome kako su njegove kolege reagovale na odluku da kabinet zameni rovom, a kako su vojnici dočekali vest da im se pridružuje političar i sportista, Artjom kaže da je prijem bio topao, dok je ispraćaj bio mešavina odobravanja i nelagode.

- Znate, vojnik je tu, on živi trenutak - sad za sad, bez luksuza da planira buduće događaje. Većina političara, s druge strane rado bi se odazvala pozivu Otadžbine, ali nekako taj misaoni proces koji treba da rezultira odlukom obično dugo traje. Ipak, rat je opasna stvar.

Tek nekoliko političara koji su aktuelni poslanici prihvatilo je ovakav izazov.

Slična je situacija, smatra, i sa vrhunskim sportistima koji po rečima Čebotareva biraju bezbednu distancu umesto borbe.

- Verujem da osoba koju prati veliki broj ljudi svojim primerom mora da motiviše druge.

Habib Nurmagomedov, recimo, nijednom rečju nije progovorio o SVO, ali MMA borac Mineev je uradio i više - došao je na front. Umiranje za ideje, za principe smatram najvišim ciljem. Život će se pre ili kasnije završiti. Da, mogao bih možda doživeti sto godina, i kao oronuli starac, pritvoran, sa nešto skupljene ušteđevine i zgaženim principima, strahovati za svoj život. Ne, ja to ne želim. Smatrao bih to izdajom sebe, promašenim životom.

Na frontu ruska vojska, kaže Čebotarev, napreduje, zauzimajući tačku po tačku, selo po selo. Kada je reč o Kursku, čišćenje ovog pograničnog dela Rusije, prognozira, pitanje je dana. Konačna pobeda duž cele linije sukoba, ne sumnja, na ruskoj je strani, iako brzinu ne diktira NATO već, kako kaže, izdajnici unutar Rusije. Ali, to nesagledivo prostranstvo ruskog prostora čini i narod koji, smatra, nepokolebljivo stoji iza svoje vojske:

- Ogromna većina ljudi čvrsto stoji iza vojnika, pomaže frontu i podržava predsednika.

Ima naravno i onih kojima su devedesete donele priliv novca i koji sada kao kameleoni javno podržavaju SVO, ali noću, sa glavam ispod jastuka tiho mrze ovaj proces. Srećom, njih je zaista malo, i sve su uočljiviji.

Srbi su ratnici u duši

O Srbiji Čebotarev govori sa neskrivenim simpatijama. Kao neko ko je mnogo puta boravio u našoj zemlji, i stekao ovde veliki broj prijatelja kaže da je reč o ratničkom narodu koga je teško prevariti. I kada se jednom završi rat, Srbija je na spisku njegovih želja.

No, pre svih, je, dodaje - da zagrli ćerku.

Običan vojnik

Na vest da se Artjom pridružuje ruskoj vojsci, Zahar je zapisao: "Zamenik Saratovske dume, predsednik saratovske regionalne bokserske federacije potpisao je ugovor i otišao u rat. Svetski šampion u boksu. Borio se na svim kontinentima i svuda pobeđivao.

I otišao je kao običan vojnik. Budi ponosna zemljo. Ovo su naša najbolja deca".